Sudbina Gadafijeve dece

LONDON - Privilegovani životi koje su vodila deca Moamera Gadafija, od kojih su neka ekstravagantnim ponašanjem stekla reputaciju sličnu očevoj, potpuno su se promenili, ili čak okončali, kada je libijski vođa posle 42 godine na vlasti svrgnut, a potom i ubijen. Gadafi je imao osmoro dece - sedam sinova i jednu ćerku, među kojima su bili ambasadorka dobre volje UN, profesionalni fudbaler, plejboj i šef libijske službe bezbednosti.

Uprkos međusobnoj ljubomori, suparništvu i nadmetanju, sva Gadafijeva deca su, čim je u Libiji izbila pobuna, stala uz oca, a mnogi od njih odbacili su lagodne živote koje su do tada vodili u inostranstvu.

Iz mnoštva nepouzdanih izveštaja koji stižu iz Libije, zahvaćene haosom rata, može se zaključiti da su trojica Gadafijevih sinova najverovatnije ubijeni, četvoro njegove dece je u egzilu, a jedan sin je i dalje u bekstvu, preneo je Rojters.

Veruje se da su poginuli Motasim, Hamis i Saif al-Arab.

Motasim, koji je svojevremeno bio Gadafijev savetnik za nacionalnu bezbednost, ubijen je, prema izveštajima medija, u četvrtak u blizini Sirta, pukovnikovog rodnog grada. Televizija nove libijske vlasti prikazala je snimak mrtvog Motasima na nosilima, golog torza i duge kose, a lekar koji je pregledao njegovo telo izjavio je da je najverovatnije poginuo nekoliko sati posle Gadafija.

Za Hamisa je najmanje tri puta tokom sukoba bilo javljeno da je ubijen, a televizija sa sedištem u Siriji, koja je podržavala Gadafija, potvrdila je početkom oktobra da je izgubio život 29. avgusta u borbama jugoistočno od Tripolija. Hamis je 1986. godine bio ranjen kada su američke snage bombardovale Tripoli, a kasnije je postao komandant 32. brigade, jedne od najbolje opremljenih libijskih jedinica, koja je ove godine igrala ključnu ulogu u suzbijanju pobune. Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu najavilo je u avgustu da razmatra mogućnost podizanja optužnice protiv Hamisa pošto je brigada kojom je komandovao optužena za ubistva nekoliko desetina zatvorenika u Tripoliju.

U egzilu su Saadi, Hanibal, Muhamed i Ajša i čini se da su, barem zasad, bezbedni.

Saadi je u septembru pobegao u Niger, a ministarstvo pravde te zemlje je poručilo da ga neće izručiti ako zaključi da u Libiji neće imati pravično suđenje ili da bi mogao biti osuđen na smrtnu kaznu. Saadi je krajem avgusta, posle pada Tripolija, pokušao da pregovara s libijskim Nacionalnim prelaznim savetom. Kratko vreme - od 2003. do 2007. godine - igrao je u italijanskoj profesionalnoj fudbalskoj ligi, mada je veći deo tog vremena proveo na klupi. Igrao je i za libijski držani tim. Libijsko tužilaštvo je saopštilo da je odobren zahtev da protiv njega bude pokrenuta istraga zbog navoda da je bio umešan u ubistvo jednog libijskog fudbalera 2005. godine.

Muhamed, Gadafijev sin iz prvog braka, bio je predsednik libijskog Olimpijskog komiteta, a imao je kontrolu i nad državnom telefonskom kompanijom, za koju se verovalo da prisluškuje Gadafijeve protivnike.

AJŠA, po zanimanju advokat, nije se bavila politikom, ali se pojavljivala na skupovima podrške Gadafiju kada su počele demonstracije u Libiji. Posle studija u Francuskoj, predvodila je u Libiji jednu humanitarnu organizaciju, bila je i ambasador dobre volje UN, a 2004. godine postala je član tima advokata koji je branio bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina. Mnogi su je zbog atraktivnog izgleda nazivali "Klaudijom Šifer severne Afrike". Prema izveštajima medija, ubrzo po dolasku u Alžir rodila je devojčicu.