CG: U legalizaciju do sredine jula

SVI objekti sagrađeni do kraja 2017. godine, bilo da su na području na kom još nije donesen detaljni urbanistički plan ili su na državnom zemljištu, mogu do 15. jula ući u proces legalizacije. A takvih je, po nezvaničnim podacima, na prostoru Crne Gore oko 100.000, iako nadležni zvanično barataju sa cifrom od 41.350 popisanih objekata.

Najviše ih je u primorskom delu, u Baru i Ulcinju, ali se na svoju ruku zidalo i duž budvanske rivijere i širom Boke kotorske, kao i u širem rejonu Podgorice. Od legalizacije divljih objekata Vlada očekuje najmanje 40 miliona evra, a naplatom taksa za legalizaciju napuniće se i kase lokalnih uprava. Prema nezvaničnim podacima, u Crnoj Gori postoji više od 20.000 nelegalizovanih kuća i vikendica čiji su vlasnici državljani Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: Pljevlja: Taksa niža za trećinu

Po rečima Marka Čanovića, generalnog direktora Direktorata za razvoj stanovanja, velika razlika između zvanično prebrojanih divljih objekata i stvarnog stanja postoji i zbog toga što su mnoge kuće i stanovi dozidani takođe bez dozvole, što nije baš precizno evidentirano.

- Postoji, recimo, dozvola za objekat od 150 kvadrata, a gazda ga je bez papira i plaćanja komunalnih naknada povećao za 100, 200, pa čak i 500 metara kvadratnih - kaže Čanović. - Ali će i gradnja i dogradnja biti naplaćene kroz komunalne takse, koje su dosta velike, posebno na jugu Crne Gore.

Skupština Podgorice usvojila je odluku o naknadi za legalizaciju bespravno podignutih objekata. U zoni 5, Zagorič, za gotovinsko plaćanje za objekat od 100 kvadrata naknada je 2.101 evro, dok je u istim uslovima za zonu dva taj iznos 4.202 evra! Popusti su predviđeni za vlasnike koji se odluče za plaćanje naknade u ratama. Za objekte do 200 kvadrata umanjenje je 30 odsto obračunate komunalne naknade, a za bespravne stambene objekte ukupne neto površine do 500 kvadrata umanjenje je 25 odsto.

Visoke dažbine podigle su tenzije upravo u naselju Zagorič. Građani poručuju da neće odustati od zahteva da se njihovi domovi legalizuju po pravičnim cenama, odnosno manjim iznosima nego što je to predviđeno na osnovnu odluke Skupštine glavnog grada.

Podgoričani, ali i drugi sa kojima smo kontaktirali, smatraju da pre legalizovanja treba utvrditi ko je podizao krov nad glavom, a ko je zidao radi profita. Ovih drugih je priličan broj. Radi se o celim zgradama sa stanovima za tržište, koje su poznati i nepoznati biznismeni gradili bez dozvola, i prodali za skupe pare. Dobar deo onih koji su kupili stanove u takvim zgradama ni danas nije uknjižio na svoje ime, jer je cela zgrada građena, ili dograđena bez papira.

PROČITAJTE JOŠ: Bečić brani svoje zvanje

KRIVIČNO DELO

BESPRAVNA gradnja je u Crnoj Gori krivično delo, a za sve one koji grade bez dozvole i time trajnije menjaju i uništavaju prostor, predviđene su kazne zatvora od šest meseci do pet godina.