Šta je KURZARBEIT i zašto Hrvatska ide putem Nemačke i uvodi ga?

Radnici u Hrvatskoj koji rade skraćeno radno vreme uskoro bi mogli da budu plaćeni državnim novcem po ugledu na Nemačku i njen program Kurzarbeit.

Reč je o meri koja se u Nemačkoj pokazala efikasnom još za vreme krize 2009. godine.

O ovoj šemi raspravljaju predstavnici Vlade i Hrvatskog udruženja poslodavaca, a ideja je nastala da bi se zaštitila radna mesta nakon što se u potpunosti istroši postojeći paket državne stimulacije kompanija za preživljavanje krize izazvane pandemijom.

Kako prenosi Jutarnji list, detalji nove mere mogli bi da budu poznati u toku ove nedelje, a poznato je i nekoliko razloga zbog kojih će Hrvatska da pređe sa postojećih mera finansijske podrške na vlastitu verziju Kurzarbeita.

Prvi razlog leži u tome što su do sada potrošene dve trećine novca za pomoć preduzetnicima pokom pandemije, a ostatak će biti potrošen do kraja juna.

Finansijska podrška za skraćeno radno vreme je mera koja je fiskalno manje zahtevna a može da se produže na duži vremenski period kao i da se kombinuje sa dodatnim merama za delatnosti koje su najviše pogođene.

Drugi razlog može da se vidi u činjenici da je forsiranje skraćenog radnog vremena postalo oslonac programa finansijskog oporavka EU, koji je nedavno dogovoren i težak je ukupno 500 milijardi evra.

Šta je Kurzarbeit i gde se primenjuje?

Za nemačkim primerom finansiranja izgubljenih radnih sati krenule su Danska, Švedska i Norveška, ali i Francuska.

Zatim se pridružila i Španija i Poljska, a poslednja velika evropska zemlja koja je odlučila da primenjuje ovu meru je Velika Britanija, koja planira da finansira 80 odsto radničke plate, koja iznosi 2.500 funti.

Na taj način radnici ostaju zaposleni, a kompanije se ne dovode u situaciju gubitka školovane i vešte radne snage koju bi u slučaju oporavka ekonomskih aktivnosti teško nadoknadili ako bi im dali otkaz.

Izvor: Jutarnji.hr