Na papiru ĆIRILICA postoji, u praksi je NEMA: Srbi u Hrvatskoj na čekanju

ZAGREB - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

ĆIRILIČKIH tabli i dalje nema u mestima gde su Srbi većinsko stanovništvo, struja nije uvedena u mnoga sela gde Srbi žive, ne rešavaju se stambeni problemi bivših nositelja stanarskog prava, zemljišne knjige nisu uređene.

Tako izgleda stvarnost Srba u Hrvatskoj, kojima se uslovi života nisu promenili nabolje uprkos donošenju Operativnog programa za nacionalne manjine, koji bi ove godine trebalo biti realizovan do kraja. Nažalost, većina onoga što je još planirano 2017. godine nije rešeno ni dan-danas.

Kada je reč o ustavnom pravu za korišćenje ćirilice, stanje je više nego loše. U Vukovaru nema govora da se izmeni statut grada koji bi omogućio dvojezične table, ali nije mnogo bolje ni u drugim mestima sa većinskim srpskim stanovništvom, poput Gračaca gde živi 45 odsto Srba.

U nekim mestima su statuti promenjeni i na papiru je omogućena upotreba ćiriličnog pisma, ali se to u praksi ne događa, poput Vrbovskog. Tako se na prste jedne ruke mogu nabrojati mesta koja poštuju ustavni zakon o manjinama i omogućavaju dvojezičnost.

Ali zato Rovinj omogućava italijanskoj manjini sva prava, pa je u poslednje vreme na italijanski prevedeno više od 500 dokumenata. Ni kada je reč o planovima za elektrifikaciju srpskih sela nije sve realizovano po planu. Pomaka ima otkako je vladu preuzeo Andrej Plenković, ali je bilo planirano da će do ove godine sva srpska sela dobiti struju i vodu, što se nije dogodilo. Vlada je obezbedila značajna sredstva za ulaganja u infrastrukturu, ali realizacija projekata ide sporo.

Velike probleme imaju i bivši nosioci stambenih prava koji su ostali bez stanova, a država u poslednje vreme veoma sporo rešava to pitanje. Računa se da je od devedesetih godina 9.300 bivših vlasnika stanarskih prava rešilo stambeno pitanje, ali je taj proces poslednjih godina usporen.

Pročitajte i:“Ako je dobro Srbima u Hrvatskoj dobro je i Hrvatima”: Predsednik SNV upozorava na nerazumni strah od ćirilice

To usporava i povratak Srba u Hrvatsku, a otežavajuća je okolnost što su nesređene zemljišne knjige u mnogim mestima gde su pre devedesetih živeli Srbi. Najveći problemi javljaju se u Zagrebu, Rijeci, Dubrovniku, Splitu i Zadru, ali nije mnogo bolje ni u manjim mestima. Na području Like stoje i napuštene zgrade koje su delimično dodeljene za stanovanje povratnicima, ali nisu rešeni mnogi drugi komunalni problemi pa je u njima nemoguće živeti.

Nesređene knjige onemogućuju vlasnicima da prodaju svoje kuće i stanove, a poljoprivrednici ne mogu da dobiju evropske pare na konkursima, što pogađa srpsku zajednicu koja je time dodatno dovedena u izuzetno teški položaj. Odlazak mladih iz redova srpske manjine u Hrvatskoj na rad u inostranstvo je uzeo toliko maha da se mnogi pitaju hoće li za nekoliko godina uopšte više biti Srba u Hrvatskoj.

NIŠTA OD ZAKONA

NEMA pomaka ni u procesuiranju onih koji su devedesetih počinili zločine nad srpskim stanovništvom, ne poštuju se ni zakonske odredbe o zapošljavanju pripadnika nacionalnih manjina, pa tako i Srba. U potpunosti nisu zadovoljni ni pripadnici drugih nacionalnih manjina, ali su mnogi od njih rešili znatno više problema nego što je to slučaj sa Srbima u Hrvatskoj.