Dečko u Splitu se zeznuo, smrt onih koje ne možemo smaknuti rešila bi naš problem: Vedrana Rudan bez dlaka na jeziku o jezivom masakru i Hrvatskoj

Hrvatska je zemlja koja će uskoro “slaviti” trideseti rođendan. Neki kažu da je još mlada, drugi misle da bi nešto što je odavno punoletno moralo biti dovoljno zrelo.

Što je Hrvatska? Hrvatska je, otkako se rodila, kriminalna organizacija. Građani doduše odlaze na birališta i biraju. Imamo i Sabor i Vladu i mnoge druge institucije. Ipak, jedino kriminal funkcioniše na svim nivoima.

Ne postoji ništa u ovome gde jesmo što ne možeš kupiti novcem. Mesto u bolnici i ludnici, radno mesto i ono na faksu, grobno mesto, diplomu, mesto u Vladi, Saboru, vrtiću, državnom staračkom domu, policiji, sudu. Sve ima svoju cenu. Građani ovoga gde živimo to znaju, ogromna većina od njih, zasad najmanje milion, otišla je.

Naši političari koji su i roditelji i slika ovoga nečega što se zove Hrvatska su ološ. Ne mislim ih vređati, nisam napaljena, govorim o činjenici. Ološ. Niškoristi. Lopine. Kriminalci. Neki veći, neki manji, svi su kriminalci bez obzira na politički predznak. Takvi su otkako imaju Hrvatsku. Iz dana u dan menjaju se na gore.

Primere ne treba s mukom tražiti. Pada mi na pamet bivši premijer koji je nekim čudom u zatvoru, ali nikad neće narodu vratiti pokradenu lovu. Gradonačelnik Zagreba, zločinac, svaki nam dan govori o poštenju. Mene je ovih dana posebno ujelo za srce, nikako da postanem imuna na njihove otrovne ugrize, kad sam pročitala da će se to smeće voziti u novim Audijima. Jedno od čudovišta koje gledamo otkako smo u ovom sranju reklo je da on ne zna u čemu se vozi, on nema vozačku, ne razumie se u automobile, sedne u ono što mu ponude. On i ne zna što je to Audi. Je***e!

Ne da moraš imati obraz đon da bi u ovoj gnjiloj rani u kojoj plutamo tako nešto izrekao u lice bednika koji bulje u ekran, moraš biti neviđeno go***, go***, GO*** da bi tako nešto ispljunuo iz odvratnih usta. Liku već gotovo trideset godina nije problem sediti u Saboru, tamo izgovarati pi*******, mlatiti ogromnu lovu i praznu slamu i voziti se u Audiju koga sirotinja gole guz*** krvlju plaća.

Što može učiniti mlad, nesrećan čovek, na onog Splićanina mislim, kad shvati da se vrti u začaranom krugu? Svi su ga izdali. I roditelji, i centar za socijalnu pomoć i policija i sudovi i susedi i prijatelji. Shvatiš da su lopine umrežene neraskidivo. Mrak ti padne na dušu i oči.

Preostaje ti otići iz pakla ili šuteti, trpeti, moliti boga da te idućeg dana mlatnu manjom ili tanjom palicom i tako dok te ne ubiju ili dok sam sebe ne ubiješ. Ili možeš uzeti kalašnjikov i njime smaknuti one najbliže.

Dečko u Splitu se zajebo. Smrt dilera koje možemo smaknuti ne može rešiti naš problem. Smrt onih koje ne možemo smaknuti rešila bi naš problem. Je*** kvaka 22.

Zato, opustimo se. Hrvatici koja nastupa u Zadruzi, neka srpska teve pi*****, menstruacija kasni tri meseca. Internet “gori”. “Život” ide dalje.