Crna Gora: Katanac i na luksuz?

OSTALO je manje od dva meseca da vlasnici od 80 do 100 hotela i ugostiteljskih objekata u Crnoj Gori podnesu zahtev za njihovu legalizaciju. U slučaju da to ne učine, neće dobiti produženje dozvole za privremeni rad. Iako su papiri spremni, vlasnici tek treba da saznaju koliko će ih legalizacija koštati.

- Imamo mnogo hotela koji moraju da uđu u proceduru legalizacije, jer ako zakasne, bojim se da ćemo imati problema sa dozvolama za rad - upozorio je Dragan Ivančević, predsednik Odbora za turizam i građevinarstvo, na raspravi u Privrednoj komori Crne Gore.

Konstatovano je da treba pojačati informativnu kampanju za upoznavanje privrednika iz sektora turizma i ugostiteljstva o neophodnosti legalizacije bespravno podignutih objekata. Postignut je dogovor o tome da treba napraviti bazu licenciranih privrednih subjekata, geodeta, arhitekata, građevinaca i drugih i dati link ili kontakte za povezivanje sa njima, kako bi privrednici lakše ušli u proces odabira.

Marko Čanović, direktor Direktorata za stanovanje u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, upozorio je da povoljnijih uslova za legalizaciju neće biti.

- Postupak legalizacije prekida se samo u dva slučaja - ukoliko nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi na zemljištu i kada objekat nije definisan planskom dokumentacijom. Rok za podnošenje zahteva je 15. jul - kazao je Čanović.

PROČITAJTE JOŠ - Crna Gora: Čestitka puna poskupljenja

Računa se da je u Crnoj Gori oko sto hiljada "divljih" objekata koji mogu ući u proces legalizacije. Svi objekti sagrađeni do kraja 2017. godine, bilo da su na području na kom još nije doneti detaljan urbanistički planovi ili su na državnom ili opštinskom zemljištu, ili su bez dozvole podignuti na prostoru gde postoji DUP, mogu do sredine jula da uđu u proces legalizacije. "Divljaka" je najviše u primorskom delu države, a radi se o "zdanjima" koja su nastajala decenijama unazad. Ponajviše na krajnjem jugu, u Baru i Ulcinju, ali se na svoju ruku zidalo i duž budvanske rivijere i širom Boke kotorske, kao i u širem rejonu Podgorice.

Prema rečima Marka Čanovića, generalnog direktora Direktorata za razvoj stanovanja, velika razlika između zvanično prebrojanih "divljaka" i stvarnog stanja postoji i zbog toga što su mnogobrojne kuće i stanovi dozidani, takođe bez dozvole, što nije baš precizno evidentirano. Postoji, naime, dozvola za objekat od, recimo, 150 kvadrata, a gazda ga je bez papira i bez plaćanja komunalnih naknada povećao za 100, 200 pa i 500 metara kvadratnih. Ali i gradnja i dogradnja će, nakon što se utvrdi precizno koliko je ko kvadrata sagradio bespravno, biti naplaćena kroz komunalne takse, koje su, inače, dosta velike, posebno na jugu Crne Gore.

SRBI

PREMA nezvaničnim podacima, u Crnoj Gori postoji više od 20.000 nelegalizovanih kuća i vikendica čiji su vlasnici državljani Srbije. Od legalizacije divljih objekata Vlada očekuje najmanje 40 miliona evra, a naplatom taksa za legalizaciju napuniće se i kase lokalnih uprava, posebno Ulcinja, Budve, Bara i Podgorice.