Kako je rasla imperja Ivice Todorića?

Opsežna policijska akcija pretresa stambenih i poslovnih objekata i privođenja bivših čelnika Agrokora, uključujući Ivicu Todorića, započeta je jutros, nakon višemesečne istrage koju sprovodi Državno tužilaštvo, dok bivši vlasnik, koji se ne nalazi u zemlji, ne prestaje da optužuje vladu Andreja Plenkovića da uz pomoć Lex spcijelisa želi da nacionalizuje njegovu kompaniju.

Tako je Todoroić u jednoj od nedavnih objava na svom blogu zapitao: "Hoće li vlada takav scenario primeniti i na Švarcgrupu? Hoće li nacionalizovati i Lidl".

Todorić je, naime, specifična hrvatska dinastija i poslovanje Ivice Todorića se ne može razumeti bez uvida u istoriju te familije koja se početkom devedesetih prošlog veka izdigla kao prva među 200 porodica prvog predsednika nezavisne Hrvatske Franje Tuđmana, koja je trebala dapreuzme hrvatsku privredu.

PROČITAJTE JOŠ: AKCIJA AGROKOR U HRVATSKOJ: Više od 300 policajaca na terenu, Todorić u inostranstvu, sprema tužbe (FOTO)

Osim što u širokoj porodici dominiraju imena Ante i Ivan (sa varijacijama Ivo ili Ivica), to je porodica koja koketira sa specifičnim odnosom biznisa i politike još od Todorićevog dede (Todorići, inače, potiču iz sela Zmijavci kod Imotskog), koji je u vreme Kraljevine Jugoslavije pet godina bio seoski glavar, i kažu da je bio za Jugoslovensku radikalnu zajednicu Milana Stojadinovića nasuprot većini u selu koja je bila za Vladka Mačeka.

Najstariji njegovi sinovi Ante i Ivan bili su istaknuti komunistički funkcioneri.

Ante stariji je 1963. postao generalni direktor Agrokombinata, jake socijalističke firme za uzgoj stoke i izvoz mesa, živine i jaja.

Agrokombinat mnogi zovu duhovnom pretečom Agrokora.

Ante stariji (tako se navodi kako ne bi došlo do zabune sa Ivičinim sinom istog imena, koji je takođe aktivan u rukovođenju kompanijom) bio je poslanik u Veću proizvođača jugoslovenske skupštine, poslanik u Saboru, predsednik agronoma Hrvatske i Jugoslavije, član Uprave Zagrebačke banke... i sve tako do 1971. godine, kada je skrajnut sa maspokovcima kao tehnomenadžer i kadar Savke Dabčević Kučar.

PROČITAJTE JOŠ: Zbog Todorića strahuje 11.000 radnika u Srbiji

Proveo je četiri i po godine u zatvoru, a po izlasku sa sinom Ivicom ulazi u posao uzgoja cveća.

A Ivica je, kažu, lično prodavao cveće iz kamiona.

Zato Ivicu Todorića često nazivaju "detetom cveća".

Ante stariji je, isto tako kažu, bio blizak sa Franjom Tuđmanom i početak devedesetih je bio idealno vreme za ovu porodicu da krene u uspon.

Rat i raspad Jugoslavije su dočekali sa hiljadu zaposlenih.

Prema anketi koju je proveo RTL, čak 20 posto građana za propast Agrokora krivi Franju Tuđmana i njegovu politiku 200 porodica.

Za još gotovo toliko ljudi krivci su “sve prethodne vlade”.

Polovina anketiranih najodgovornijim smatra, naravno, Ivicu Todorića.

Agrokor je, kako prenosi portal 24sata, nesumnjivo prošlost hrvatske privrede u bilo kojoj varijanti raspleta.

Zasad su dve. Prema prvoj, Antonio Alvarez III. prvo će uspostaviti kakvo-takvo funkcionisanje kompanije pozajmljenim novcem od kreditora koji su ga i doveli, a zatim će - kako je Sberbank već najavio - prodavati komad po komad u nastojanju da dobije što višu cenu i sačuva vrednost novca koji su kreditori uložili.

PROČITAJTE JOŠ: Ispovest Todorića o Agrokoru: Sve se ruši, država je kriva

Nešto možda preuzme i neka velika ruska kompanija, ali Agrokora kakav je dosad bio u doglednom razdoblju od godinu ili dve - više biti neće.

U drugoj varijanti, u kompaniju će vlada postaviti svog namesnika.

Prema svim dosadašnjim iskustvima, vladin namjesnik u Agrokoru može samo premetati papire i biti posrednik od onih kojima je Agrokor dužan prema vladi koja treba da “rešava probleme”. I koja ga postavlja.

Drugi je scenarijo puno gori.

Njime se pokušava održati kliničkog mrtvaca.

U drugom se scenariju pokušava sačuvati prošlost, koje se odriče čak 90 posto anketiranih, što je iznenađujuće pozitivan rezultat.

foto Pixsell

U sve tri varijante odgovora ispitanici su prepoznali da su Agrokor i njegova sudbina rezultat hrvatske privatizacije.

Vlada, međutim, kao i prethodne vlade, pokušava da sačuva prošlost tako da sačuva rezultate privatizacije.

Pitanje koje se postavlja je: Zašto se ljudi odriču privatizacije?

Šta nije valjalo u poslednjih četvrt veka i zašto se ljudi tako odlučno odriču Agrokora, najveće hrvatske firme nastale u privatizaciji?

U ekonomiji postoji razlika između rasta i razvoja.

Agrokor je firma koja je svih poslednjih 25 godina samo rasla, ali se nije razvijala. U sklopu Agrokora praktično nema ni novih firmi ni novih delatnosti.

Sve su to, kako se nvodi, firme nasleđene iz socijalizma, kojima umesto partijskog sekretara upravlja privatni vlasnik - Ivica Todorić.

A njegov uticaj je s vremenom toliko narastao da je stekao moć veću od partijskog sekretara.

foto Pixsell

Agrokor je, kao što je poznato, nastao preuzimanjem socijalističkih poduzeća: Konzuma, Leda, Zvijezde, Jamnice, PIK Vrbovca, Belja... Sve su te firme postojale i pre Agrokora.

Ivica Todorić preuzeo ih je zahvaljujući vrlo jeftinim kreditima, u prvo vreme značajno ispod nivoa inflacije, na isti način na koji su u socijalizmu “kupovani” stanovi, tako da je na kraju rata kredita za stan bila niža od cene kutije cigareta.

To je prvo što njemu i privatizaciji građani zamjraju - nije svako mogao dobiti takav kredit.

Širenje Agrokora nije stalo, nastavilo se i narednih desetak godina, po raznim zemljama regiona. Trajalo je sve do početka ekonomske krize, pa je tako na primer 2007. kupljeno još osam novih kompanija, a rekordne 2008. čak njih 11 - u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori...

Osobe upućene u poslovanje Agrokora svedoče o postojanju cele mreže koja funkcioniše tako što se veliki broj ministara koji su se nakon staža u vladi skrasili u Agrokoru. I ne samo ministri, već i neki sindikalni lieri.