Loši krediti guše crnogorske banke

CRNOGORSKOM bankarskom sistemu potrebna je, kao i celoj privredi, infuzija kako bi se preživelo ovo kritično vreme. Sa okruglog stola u Privrednoj komori poslata je poruka da je samo uz zdrave kompanije moguće imati zdrave banke. Zabrinutost je iskazao i guverner Centralne banke Crne Gore, Radoje Žugić, saopštivši kao najveći problem loše kredite koji su ostali u realnoj ekonomiji.

Prema poslednjim podacima, loši zajmovi su premašili 248 miliona evra, ili 10,3 odsto od ukupno odobrenih pozajmica, od toga su najveći dužnici preduzeća. Do smanjenja polako dolazi, ali je neophodno da firme koje ne mogu da vraćaju uzete kredite naprave program restrukturiranja.

- Zato se išlo u izmene Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju dugova prema finansijskim institucijama kako bi se kompanijama omogućilo da lakše prevaziđu probleme. Očekujemo da ćemo kroz tu prizmu imati i adekvatne mere prema širenju ekonomske osnovice i snaženju realne ekonomije, što je uslov za održivost finansijskog sistema, ali i fiskalnu konsolidaciju - kazao je Žugić, pozivajući privrednike da im se obrate ukoliko naiđu na lošu bankarsku praksu. - Poručujem bankarima da poštuju standarde i praksu kako bi imali podršku Centralne banke. Na svaki prigovor klijenata reagovaćemo profesionalno.

Ako neka od banaka odbije da restrukturira dugove kompanije obavezna je da o razlozima odbijanja obavesti Centralnu banku. Iz te institucije saopštavaju da će do kraja ovog meseca imati podatke iz banaka koji su krediti spremni za restrukturiranje.

- Već nekoliko puta guverner Žugić ponavlja moje stavove i ocene, sada o teškom stanju u bankarskom sistemu koji je blizu kolapsa - saopštio je Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene. - Uporno godinama javno tvrdim da su crnogorske banke brutalno opljačkane od strane sopstvenog menadžmenta, režimskih tajkuna, uz logističku podršku Centralne banke, koja je po ustavu i zakonu regulator tržišta i koja ima jedinu funkciju da kontroliše banke i vodi računa o stabilnosti finansijskog sistema.

Medojević tvrdi da je "pljačka banaka, građana i privrede, čiji novac je u depozitima banaka i kojeg više nema u Crnoj Gori, počela još 2007. godine."

- Tada je CB dozvolila kreditnu ekspanziju i davanje novca građana Crne Gore i privredi, režimskim tajkunima u formi kredita, ne poštujući zakonske kriterijume za ocenu rizičnosti plasmana. Rukovodstva banaka su šakom i kapom davala milijarde novca građana i privredi, režimskim tajkunima u formi kredita, za koje su unapred znali da ih ovi ne mogu i ne žele vratiti. Krediti su davani bez odgovarajućih hipoteka koje nisu mogle da pokriju gubitke nastale nevraćanjem kredita - tvrdi Medojević.

MILIJARDA

- PREMA podacima do kojih sam došao od mojih izvora iz CB, preko loših kredita iz bankarskog sektora je izvučeno preko milijardu evra, kojih više nama u bankama. Formalno i knjigovodstveno taj novac se i dalje knjiži u bankama, ali on ne postoji, niti ga građani mogu podići - tvrdi Medojević.