Italijani i Rusi traže naftu i gas

Tri ugovora, koji su vezani za koncesije istraživačkog projekta nafte i gasa u delu crnogorskog podmorja, kod Ulcinja, odborio je Zakonodavni odbor. Ovakva odluka doći će na proveru pred poslanike Skupštine Crne Gore.

Vlada je u februaru odobrila koncesione ugovore sa italijansko-ruskim konzorcijumom "Eni" i "Novatek", koji u prvoj fazi treba da istraže da li u podmorju ima nafte ili gasa.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za ugljovodonike Vladan Dubljević izjavio je da očekuje da ugovori budu ratifikovani u parlamentu.

- Dve kompanije će narednih sedam godina zajednički istraživati naftu i gas u podmorju i ukoliko pronađu komercijalne količine, moći će 30 do 40 godina da proizvode ugljovodonike. Zakonom je predviđeno da će država uzimati 54 odsto profita od proizvodnje i da zato cena sa kojom ponuđači izlaze na tenderima nije od presudnog značaja. Leks specijalisom regulisaće se pitanje naftnog fonda, u koji će se uplaćivati značajni državni prihodi - navodi Dubljević.

Za MANS ugovori pak sadrže više problematičnih odredaba, kojima se, kako tvrde, na štetu javnog interesa favorizuju naftne kompanije.

- Posebno je indikativna odredba kojom se definiše viša sila u ugovoru, pa su uz uobičajena navođenja prirodnih pojava ili nepogoda, ratova, prekograničnih neprijateljstava, blokada, građanskih nemira, radničkih štrajkova, propisana i "nezakonita delovanja države". Takvim određenjem nije dovoljno zaštićen javni interes i daje se prostor naftnim kompanijama za široko tumačenje u slučaju sporova. U finalnu verziju ugovora o koncesiji Vlada je naknadno ubacila da se pod višom silom podrazumevaju i "međunarodne sankcije, koje se primenjuju na Crnu Goru i koje Crna Gora sprovodi".

Ovog dela nije bilo u nacrtu ugovora, a kada se ima u vidu da je jedan od potpisnika ugovora "Novatek", jasno je da će u praksi biti onemogućeno ruskoj kompaniji da započne sa realizacijom ugovora sve dok postoje sankcije koje je nedavno Crna Gora uvela prema Rusiji.

DVADESET BUŠOTINA

ISTRAŽIVANjEM podmorja će biti obuhvaćeno 13 ulcinjskih blokova, površine do tri hiljade kvadratnih kilometara. Istražni prostor Crne Gore, inače, zauzima 21.500 kvadratnih kilometara, od čega kopnu pripada 13.000, a ostatak moru. Od ukupno 20 bušotina, čak, 16 je instalirano između 1949. i 1966. godine.