Manastir Krka: Čuvar vere pravoslavne

M. FILIPOVIĆ

subota, 30. 07. 2011. u 20:32

Манастир Крка: Чувар вере православне
Srbi prognani iz Hrvatske uvek rado posećuju manastir Krka, između Knina i Šibenika: Rado dolazimo našoj svetinji jer nas okuplja i čini boljim

MANASTIR Krka bio je i ostao duhovni centar dalmatinskih, ali i Srba širom sveta. Ovu svetinju, koja je nepresušni izvor ljubavi i vere, pravoslavni vernici uvek rado posećuju. Tako je bilo u najtežim vremenima, pa i danas.

Tišina i mir odišu u i oko manastira smeštenom u prelepom kanjonu reke Krke, tri i po kilometra istočno od Kistanja, između Knina i Šibenika.

Vernici mirno i dostojanstveno ulaze u monumentalnu manastirsku crkvu Svetog arhanđela Mihaila.

- U teškim, ratnim vremenima, manastir Krka bio je duhovna oaza dalmatinskih Srba. Uvek smo rado dolazili našoj svetinji, jer nas je ona okupljala, čuvala veru pravoslavnu i činila nas boljim ljudima - sa setom za „Novosti“ priča pedesetogodišnji Mladen Štrbac, koji je sa porodicom došao na liturgiju u najveći i jedan od najpoznatijih pravoslavnih manastira u Hrvatskoj.

Mladen je iz Knina izbegao tokom proteklog rata u Banjaluku. U Knin, kaže, retko navraća, ali u manastir Krku često. Tu oseća svu snagu vere pravoslavne. Na tim principima vaspitava i svoja dva sina. Uči ih da nikoga ne mrze, pa ni one koji su ih u ratu proterali sa ognjišta.

Baš to i sveštenstvo manastira poručuje vernicima. Toplom i srdačnom, ljubavlju ispunjenom reči, sveštenstvo, pre i posle liturgije, otklanja sve njihove strepnje, nemire i bolove i vraća im životnu snagu i veru u život i Crkvu.

POSETE VELIKANA
Brojna su imena velikana koji su posećivali manastir Krku ili bili u čvrstoj vezi sa njim. Uz Dositeja Obradovića i Gerasima Zelića, bili su to Simo Matavulj, Nikola Tesla, Mirko Korolija, Miloš Crnjanski, Vladan Desnica...

Zato pravoslavni vernici iz svih krajeva Srpske, Srbije, evropskih zemalja i Amerike rado dolaze ovom manastiru. Iako dolaze sa brojnim životnim problemima, mnogi opterećeni bolešću i nemaštinom, iz manastira Krka odlaze spokojni.

- Manastir je prelep, veličanstven. Ovde se uvek vrlo lepo osećam, kao i moja porodica. Mir i ljubav ovog manastira, kada se jednom osete, hrane naše duhovno biće celog života - kaže za „Novosti“ 23-godišnja Rada Pavlović iz Prijedora, koja je sa bolesnom majkom došla u posetu drevnom manastiru. - Čuli smo da su se mnogi izlečili redovnim posetama manastiru. Nadam se da će tako biti i sa mojom majkom. Verujemo da će joj ovo mesto dati novu životnu snagu.

Manastir je podigla srpska princeza Jelena, sestra cara Dušana, udata za hrvatskog kneza Mladena Šubića, posvetivši ga Svetom arhanđelu Mihailu. Bilo je to 1350. godine.

MANASTIRSKA RIZNICA Tokom vekova postojanja manastirska riznica se bogatila, pa su u nju donošene brojne dragocenosti ne samo iz srpskih krajeva, nego i iz Jerusalima, Svete Gre, Venecije i Rusije. Pomenimo samo epitrahilj Svetog Save i „Oktoih“ Božidara Vukovića. Tu su i knjige Vuka Stefanovića Karadžića i Dositeja Obradovića, na kojima su oni, kao autori, ispisali svoju posvetu manastiru Krki.

Predanje kaže da su manastir na današnjem mestu osnovali monasi prispeli iz Svete zemlje, iz manastira Sv. arhistratiga Mihaila, kojeg je tamo podigao kralj Milutin. Na to ih je nagovorio ispovednik princeze Jelene, monah Ruvim.

Odgovor na pitanje zašto je baš na tom mestu podignut ovaj pravoslavni svetoarhangelski manastir možemo potražiti i u tvrdnji starog istoričara Lucijusa, koji govori o propovedima apostola Pavla Dalmatincima u prostoru oko reke Krke. Blizina rimskog vojničkog grada Burnuma i katakombe ispod samog manastira osnažuju tu tvrdnju i navode na zaključak da su osnivači manastira znali za to, pa su upravo tu i ustanovili ovu svetinju.

U toku poslednjeg rata, od 1991. do 1995. godine, manastir je poharan, ali ne bitnije, jer su ga hrvatske vlasti zaštitile od vandalizma. Od 1995. do 1998. godine zapušten je. Krajem 1998. najpre je došao mladi monah Gerasim, postrižnik ovog manastira, a potom i otac Dositej, kao i otac Mihailo. Sa njima je manastir procvetao i postao ono što je bio kroz vekove - duhovni svetionik Srbima širom sveta.


Komentari (3)

SRBIN CG

31.07.2011. 13:17

1350 godine,ejjjjjj!!! Gradili nase manastire na nasoj zemlji Srbi evropejci i svi oni koji ste se cudili zasto se trebao braniti narod i zemlja u Krajini! A od kada bjese da ono hrvatiimaju drzavu???? A neko da mi objasni prezimena Boskovic,Petrovic,Popovic,Dragojevic? hrvatska 100%??? Ne ide vam na ruku "povijest" hrvati........

Nikola Crnogorac

31.07.2011. 20:34

SRBIN CG.Tvoja drzava je Crna Gora i gledaj da izgradjujemo nasu vijecnu Crnu Goru.

englez

01.08.2011. 16:37

@Nikola Crnogorac - Pa ko ti brani da je gradis, gledaj svoja posla i malterisi tu svoju Crnugoru, a Srbima ostavi da se bavi svojim stvarima. Nadam se da ste razumijeli.