UKUPAN broj smrtnih slučajeva u toj zemlji u kojoj nije bilo obaveznih mera zatvaranja porastao je na 3.992.

U Švedskoj je u poslednja 24 sata od korona virusa preminulo još 67 ljudi, što je najviši dnevni broj smrtnih slučajeva prijavljen u subotu od 18. aprila.

List ukazuje na to da su subotom brojevi inače mali zbog kašnjenja u izveštavanju i ističe da druge evropske zemlje istovremeno beleže pad broja preminulih.

Kako je saopštila služba za javno zdravlje, potvrđeno je još 379 slučajeva infekcije, pa je ukupan broj zaraženih porastao na 33.188.

Prema jednoj naučnoj studiji, samo 7,3 odsto građana Stokholma do kraja aprila je razvilo antitela na korona virus, što je izazvalo bojazan da strategija švedske vlade da ne uvodi vanredno stanje tokom pandemije nije bila dobra odluka.

Medicinski radnici očajni: Ne daju nam da šaljemo bolesne u bolnice

Sada sve veći broj zaposlenih javno kritikuje zdravstvene vlasti zbog protokola koji je zaposlenima domova propisivao da ne šalju štićenike u bolnice, a sprečavalo se i propisivanje terapije kiseonikom bez odobrenja lekara, bilo to tokom akutne bolesti ili kao deo palijativne nege, na samom kraju života pacijenata.

- Rekli su nam da nikoga ne šaljemo u bolnice, čak i ako osoba ima, na primer, 65 godina i može živeti još dugo. Rekli su nam da ih ne šaljemo u bolnice - ispričala je medicinska sestra Latifa Levenberg, koja je radila u nekoliko domova za starije u severnom delu Stokholma.

- Neki od njih su mogli još godinama živeti sa svojim najdražima, ali nisu dobili tu priliku jer nikad nisu stigli do bolnice. Ugušili su se i umrli. To je bilo jako teško gledati - dodaje.

"Bolnice su pune mlađih ljudi"

Levenberg sada radi u bolnici u Stokholmu, na odeljenju za Covid-19. I dalje većina pacijenata koji su primljeni u bolnicu nisu starije životne dobi.

- Imamo puno mladih ljudi, rođenih 70-ih, 80-ih ili čak 90-ih godina - kaže doktorka iz Stokholma, koja je želela ostati anonimna, ispričala je da ju je tokom ove epidemije nijednom nisu zvali u domove za starije osobe zbog Covida-19.

Švedski privatni konsultant za intenzivnu negu Mikael Fjalid veruje da bi puno života moglo biti spašeno da je više pacijenata imalo pristup bolničkom lečenju, ili da su zaposleni domova dobili mogućnost da im sami daju terapiju kiseonikom.

- Ako vam je potrebna pomoć, trebalo bi da je dobijete. Kao i svaka druga grupa u populaciji. Ako imamo više od 20% osoba koji prežive bez ikakve pomoći, za pretpostaviti je da bi možda jednak broj ljudi preživeo i s kiseonikom - dodaje.

Dr Tomas Linden, glavni lekar u Nacionalnom odboru za zdravstvo kaže da bi zaposleni trebali profesionalno odvagati potencijalne koristi faktora rizika poput ulaska virusa u bolnicu, troškova prevoza pacijenata i ostalog.

Od zdravstvenih radnika se tražilo da ne diskriminišu same godine pacijenata, iako to može biti bitan faktor u kombinaciji s drugim faktorima.

Kada je u pitanju pružanje palijativne nege, pacijentima se nije davao kiseonik, a dr Linden priznaje da su i ta mišljenja podeljena.

Dati pacijentu kiseonik u domu ili ne?

Iz regije Jevleborg poručuju da se potrebe pojedinih pacijenata stavljaju na prvo mesto i da medicinske sestre mogu pozvati lekara koji će proceniti postoji li potreba za bolničkom negom.

To je suprotno ideji da bi sami zaposleni domova za starije mogli pacijentima dati kiseonik, jer to zahteva specijalističku obuku.

Kristofer Bernskold, portparol gerijatrijske nege za područje Stokholma kaže da ima dovoljno resursa za negu svih pacijenata na akutnoj, ali i palijativnoj nezi. Ukazuje i na novu, još nekorišćenu vojnu bolnicu u južnom Stokholmu te ističe da nije istina da se stariji pacijenti ne smeštaju u bolnice zbog nedostatka kreveta. Ipak, kaže da postoji etička dilema oko toga treba li pacijentu dati kiseonik ili ga prebaciti u bolnicu.

Kritičari pak kažu da su vlasti oprezne oko hospitalizacije starijih osoba jer se boje nedostatka resursa koji bi mogli biti potrebni u budućnosti.