Koronu ubija život na odstojanju: Nemački profesor dr Tomas Foshar o borbi sa virusom

SVE dok čovečanstvo ne bude apsolutno sigurno da je zauzdalo koronu, odnosno, da svaki oboleli može i da bude izlečen, moraćemo da živimo na odstojanju. Imamo posla sa mikroorganizmom koji se prenosi kijanjem, kašljanjem, čak i disanjem. Zato još nismo blizu trenutku kad ćemo staviti u fioku savete o držanju rastojanja od najmanje metar i po i neokupljanju u grupe.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe pulmolog i klinički imunolog profesor dr Tomas Foshar, glavni lekar Klinike za plućne bolesti čuvene bolnice "Betanija" u gradu Mers, u nemačkoj pokrajini Severna Rajna - Vestfalija.

* Šta možemo da učinimo za svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice?

- Kad jednom prihvatimo činjenicu da zaista nije vreme da, čak ni na otvorenom, obrazujemo grupe i da treba da poštujemo pravilo koje se odnosi na privremeno odricanje od kontakata sa više osoba istovremeno, učinili smo već mnogo za svoje zdravlje i zdravlje najbližih. Opasnost od bliskih susreta veća je u zatvorenom prostoru, iako ona i te kako postoji i napolju. Ali, ono što vetar uradi za nas na otvorenom, treba sami da radimo u kućama, stalnim provetravanjem prostorija.

* Gde leži ključni problem u borbi protiv kovida 19?

- Najveća prepreka je u činjenici da se virus korona prenosi i dok osoba ne zna da je inficirana, pa su samim tim isključene mere opreza koje bi dale najveće efekte. Dakle, čovek koji nema ama baš nikakve simptome može da zarazi druge, pa je upravo zato distanca u fizičkom smislu neophodna i ostaće to još neko vreme.

* U više navrata isticali ste da su gumene rukavice kontraproduktivne, a šta je sa maskom? Kako se zaštititi?

- Ko ima masku treba da je nosi u javnosti, odnosno, tamo gde će sresti druge ljude, u apoteci, prodavnici... Najvažnije je stalno i temeljno pranje ruku i ako to radimo rukavice nam nisu neophodne.

* Upozoravali ste stručnu javnost na to da se oboleli od kovida 19 isuviše brzo stavljaju na respirator. U čemu je rizik?

- Suština je u tome da lekar izabere najprimereniju terapiju za određenog bolesnika u tom momentu. To je uvek bio glavni lekarski kredo i tu ništa ne sme da se menja. Intubacija i veštačko disanje uz pomoć aparata oštećuju pluća.

* Da li ta oštećenja potom mogu da dovedu do fatalnog ishoda?

- Da. Nakon nekoliko dana mogu da nastupe kod pacijenta komplikacije, a ako se u doziranju mnogo pogrešilo, one nadjačavaju ono što medicina potom može da učini za obolelog. Osim toga, na pacijenta mogu da se "nakače" bakterijske infekcije.

* Koja je opcija kod ljudi čija pluća ne mogu više da rade?

- Većini hospitalizovanih pacijenata kiseonik je neophodan samo nekoliko dana, ili im je potrebna kombinacija kiseonika i potpore za disanje preko maske. Upala pluća tada prolazi, a pluća ostaju netaknuta invazivnim metodom. Temperaturu ne treba odmah skidati.

ZDRAVO JEDITE, DOVOLjNO SPAVAJTE

* Da li možemo i sami nešto da učinimo preventivno?

- Ljudi treba redovno da uzimaju svoju terapiju ukoliko su hronični bolesnici, da se zdravo hrane i borave na suncu. Osim toga, da dovoljno spavaju i unose manje alkohola, što je takođe veoma važno za imunološki sistem. Videćemo kako će se pandemija dalje odvijati. Možda će se virus promeniti i postati manje zarazan i manje agresivan.