Ako otvorimo škole, krenuće novi talas zaraze: Francuski nastavnici ljuti zbog Makronove najave

OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ

ČIM je francuski predsednik Emanuel Makron poručio da će škole i vrtići progresivno početi da se otvaraju od 11. maja, krenula je lavina reakcija. Predstavnici nastavničkih sindikata redom su počeli da protestuju, ističući da pod trenutnim uslovima ne žele da budu izloženi zarazi, ni oni, ni učenici, ni porodice đaka. Makron je sve iznenadio, jer su upravo škole prve zatvorene, čak i pre uvođenja karantina.

Sofi Venetite, predstavnica jednog od sindikata, poručila je da je nastavak škole moguć samo ukoliko se izvrši analiza krvi svih učenika i profesora, da bi se znalo ko je imunizovan. A tako nešto je teško zamislivo, jer u Francuskoj ima preko 12 miliona đaka i oko 800.000 profesora. Toliko testova nema, niti je iz ovog ugla moguće zamisliti da budu obavljeni.

Venetite je istakla da bi, u suprotnom, širom bila otvorena vrata za drugi talas zaraze, koji bi zadao strašan udarac francuskom zdravstvu. Franset Popino, generalni sekretar jednog drugog nastavničkog sindikata smatra da je neizobiljno otvarati škole kada se zna da su one inače mesto visokog rizika kontaminacije.

Još jedan sindikalni predstavnik Rodrigo Arenas upozorava da su deca često zdravi prenosioci virusa i da mogu lako da zaraze svoje školske drugove, nastavnike, osoblje u školskim restoranima, roditelje… Sličnih reakcija ima mnogo. Za početak su najavljeni razgovori s ministarstvom, ali nije isključena ni obustava rada, ukoliko izostane dogovor.

Makron se u svojoj odluci povodio željom da se izbegne nejednakost među đacima u ovoj situaciji. Procenjuje se da je sa 5 do 8 procenata đaka izgubljen kontakt, jer nisu uključeni u mrežu interneta ili su digli ruke od škole bez nastavničke kontrole. Ova mera je, svakako, smišljena i zato da bi deca imala gde da odu, da bi roditelji mogli da se vrate na posao. Ali, niko nije očekivao ovako oštru i hitnu reakciju nastavnika.

Teško je zamisliti da deca ne krenu redom da šire epidemiju, ako se vrate u škole. Posebna organizacija rada, o kojoj je pričao Makron, i koja bi trebalo da se osmisli u sledećih mesec dana, teško da bi u praksi mogla tu nešto da promeni, jer propisanu razdaljinu između osoba, korišćenje maski ili pojačane higijenske mere deca ne bi mogla da sprovode u onom obimu u kom to zahteva ovakva epidemija.

KOLEKTIVNI IMUNITET

Vraćanjem dece u škole i opštom kontaminacijom, ukoliko do nje dođe, moglo da se stigne do "kolektivnog imuniteta", koji podrazumeva inficiranje oko 60 odsto populacije, što je način da se epidemija iskoreni. Ali, to ima svoju cenu u ljudskim životima.