DOK ubrzano rade na razvoju vakcina, na desetine naučnih timova širom sveta istovremeno testiraju da li postojeći lekovi mogu da pomognu u borbi protiv novog kora virusa, SARS-KoV-2. Ogromna većina eksperata, okupljenih oko najmanje 68 projekata sa ciljem da dođu do cepiva "tipuju", naime, da nije neophodno, barem u momentu kad obolelima vreme curi, tražiti novi lek, nego da postojeće supstance mogu da budu itekako moćno oružje u borbi protiv ove zarazne bolesti.


Lekari i pacijenti, dobili bi na vremenu, pa bi na desetine hiljada života moglo da bude spaseno. Prednost ovakve strategije borbe sa opakim neprijateljem je i u tome što su već razvijeni i odobreni lekovi jeftiniji, budući da se dugotrajne kliničke faze skraćuju, ili sasvim izostaju.


Čak iako bi se tokom godine našla odgovarajuća vakcina, masovna vakcinacija malo je verovatna odmah potom, ocenjuje Nemačko farmaceutsko udruženje VFA.


Tretiranje postojećim lekovima ili novim prepakovanjem njihovih aktivnih sastojaka da bi se što bolje oduprli korona virusu, za sada je najrealnija skorija alternativa mesecima izolacije i socijalne apstinencije.


Trenutno se tri grupe lekova testiraju na njihovu efikasnost u odnosu na novi koronavirus SARS-CoV-2. Antivirusni lekovi blokiraju umnožavanje virusa i(li)sprečavaju njihov ulazak u plućne ćelije. Antivirusni lekovi su razvijeni, na primer, protiv uobičajenog gripa, hepatitisa Ce, ali i HIV, ebole i, najvažnije za ovu priču, protiv dve bolesti SARS ili MERS, takođe izazvanih korona virusima. Testiraju se i poznati lekovi protiv malarije, čija je efikasnost protiv virusa tek nedavno otkrivena.


Takozvani imunomodulatori bi trebalo da ograniče obrambene reakcije tela, da se imuni sistem ne bi obrušio na obolelog od Kovida-19 i tako ga dodatno, često životno, ugrozio. Oni se, inače, koriste za lečenje artritisa ili zapaljenskih bolesti creva.


Lekovi za zaštitu pluća sprečavaju, ili barem smanjuju rizik od nedovoljne snabdevenosti pluća krvlju odnosno kiseonikom. Razvijeni su lekovi protiv često fatalne idiopatske plućne fibroze, kod koje patološko povećanje vezivnog tkiva između alveola i okolnih krvnih sudova dovodi do bukvalnog ukrućenja pluća. Disanje postaje površno i brzo, dah se skraćuje, pacijent suvo kašlje do iznemoglosti.


Lekovi koji su na prvoj liniji odbrane od novog korona virusa, nesumnjivo su oni kojima su uspešno tretirane bolesti izazvane prethodnim korona virusima.


I teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i respiratorni sindrom Bliskog Istoka (MERS) uzrokovani su korona virusima. A novi patogen SARS-KoV-2 smatra se varijantom patogena SARS iz 2002. godine.


Japanski lek protiv gripa, avigan, koji sadrži aktivni sastojak favilavir (u Japanu odobren od 2014. godine, a sada i u Kini) izaziva pravi zbrku, piše nemački Dojče vele. Razvila ga je farmaceutska divizija Fudžifilm Holdinga u Japanu. Ovaj antivirus, uspešno je, 2016. godine, korišćen protiv ebole u Gvineji. Po trvrdnjama kineske vlade, obećavajuće kliničke studije sa aviganom, rađene su i u gradu Vuhanu, epicentru novog korona virusa.


Nemački virusolog Kristijan Drosten iz berlinske Šarite klinike, opisao ga je kao "obećavajući", posle nekoliko testova u Italiji. Kao predostrožnost, Japan je, navodno, sakrio dva miliona paketa avigana. Ostale zemlje, poput Indonezije sa oko 270 miliona stanovnika, ali verovatno i Nemačka, pišu tamošnji mediji, već su naručile milion pakovanja tableta, iako su testovi daleko od završetka.


I poznati Bajerov lek protiv malarije rekocin je, proteklih nedelja, bukvalno podigao svet na noge. Njegov aktivni sastojak hlorokin, ranije korišćen kao profilaksa protiv malarije, poslednjih godina, retko se propisuje. Nalaz testova,sprovedenih u Marseju, za aktivni sastojak hlorokin na ćelijskim kulturama tvrdi da blokira umnožavanje novog korona virusa, "smanjujući tako virusno opterećenje pacijenata u slučaju težih bolesti". Lek se, zato,navode lekari, može primeniti i antivirusno.


Trenutno se testiraju i neki drugi medikamenti protiv malarije sa sličnim aktivnim sastojkom, hidroksihlorokvinom. Novartis i Sanofi takođe planiraju da obezbede milione doza za lečenje ljudi širom sveta, ukoliko ovi lekovi dobiju zeleno svetlo.


Između virusologa i zagovornika hlorokina zapodenuo se, međutim, pravi rat. Drosten i njegovi istomišljenici, izražavaju ogromnu zabrinutost zbog pridavanja velikog značaja studiji iz Marseja. I Ministarstvo zdravlja SAD, izrazilo je zabrinutost pošto je američki predsednik Donald Trump govorio o upotrebi hlorokina u lečenju obolelih od Kovid-19.


Velike nade polažu se i u lek protiv HIV, sa kombinacijom aktivnih sastojaka lopinavir/ritonavir. Odgovarajući medikament kaletra iz američke farmaceutske kompanije EbVi već se koristi kao eksperimentalni u Kini, Tajlandu i Singapuru kao terapija Kovid-19. Međutim, rezultati nisu sasvim jasni, pa je put još dug i trnovit.


Prema Udruženju farmaceutskih kompanija zasnovanih na istraživanju, razna antitela i imunoterapeutici se takođe testiraju protiv novog virusa korone.


Pored toga, postoji veliki broj aktivnih materija koje se trenutno razvijaju ili su već odobrene, na primer protiv gripa, multiple skleroze (MS), karcinoma dojke, artritisa, astme, upale pankreasa ili hepatitisa.


Sada se ispituje i njihova efikasnost protiv SARS-KoV-2.


Nemački konzorcijum, pod vođstvom Nemačkog centra primalaca organa u Getingenu, takođe planira kliničke studije sa aktivnim sastojkom kamostat mesilat. Ova aktivna supstanca, koja je u Japanu odobrena za upalu gušterače, inhibira enzim iz ćelija pluća, neophodan za prodiranje virusa SARS-KoV-2.


Da bi se što brže razjasnila sposobnost postojećih lekova za borbu protiv korona virusa najnovije generacije, Evropska agencija za lekove (EMA) apelovala je na kompanije i istraživačke institucije da sprovedu zajedničke, multinacionalne, koordinisane studije o pacijentima za njihove lekove.


Svetska zdravstvena organizacija (SZO) takođe je nedavno objavila opsežnu studiju, pod imenom "Solidarnost". Ova studija, namerava da testira četiri leka u nekoliko zemalja. Uprkos konkurenciji, brojne vodeće farmaceutske kompanije zajedno su razvile nove terapeutske lekove protiv Kovida-19. Oni žele da stave na raspolaganje svoje kolekcije molekula za koje su već dostupni neki podaci o bezbednosti i načinu delovanja. Za molekule klasifikovane kao obećavajuće, eksperimenti na životinjama treba da počnu najkasnije za dva meseca.


Svi stručnjaci, međutim, upozoravaju na moguće neželjene efekte, naročito kod eksperimentisanja bez konsultacije sa lekarom i apeluju na ljude da se nipošto ne "leče" sami!


REKOCIN "NA ANGRO"


Do sada je lek Rekocin, razvijen 1930-ih, proizveden samo na jednoj lokaciji u Pakistanu. Nemačka farmaceutska i hemijska grupa želi da što pre stvori mogućnost za proizvodnju aktivnog sastojka hlorokin u Evropi i besplatno donira lek vladama. Nemački ministar zdravlja Jens Špan već je rezervisao "velike količine" ovog leka.


JOŠ NIJE ODOBREN


U laboratoriji, aktivni sastojak remdesivir, prvobitno razvijen protiv infekcije ebolom, takođe je imao uticaj na korona viruse viruse SARS i MERS. Međutim, remdesivir koji je razvila američka farmaceutska kompanija "Giliad Sajensiz" nije zvanično odobren ni u jednoj zemlji. Klinička ispitivanja remdesivirom trenutno su u toku u SAD i Kini.


MOĆAN BE-SE-ŽE


NEMAČKI istraživači ispituju da li je kandidat za vakcinu VPM1002, koji su prvobitno razvili naučnici Instituta Maks Plank za infektivnu biologiju protiv tuberkuloze, takođe efikasan u slučaju infekcije SARS-Kov-2. Studija velikog obima treba da se uradi u nekoliko klinika u Nemačkoj i obuhvatiće starije ljude i zdravstvene radnike koji su posebno u riziku od ove bolesti.


VPM1002 bi na taj način mogao da pomogne da se premosti vreme dok vakcina nije posebno efikasna protiv SARS Kov-virusa 2.


VPM1002 je zasnovan na vakcini zvanoj "Be-Se-Že", razvijenoj početkom 20. veka. Studije na miševima pokazuju da ova vakcina ne štiti samo od tuberkuloze, već i od respiratornih virusnih infekcija. Kao rezultat, miševi koji pate od gripa imaju manje virusa gripe A u krvi ako su prethodno vakcinisani. Zato su im i pluća manje oštećena. Prema daljim istraživanjima, vakcinacija "Be-Se-Že" takođe povećava otpornost životinja na druge viruse,poput herpes virusa tipa 1 i 2. Takođe postoje dokazi iz Holandije i Velike Britanije da je ova vakcina efikasna i protiv novog virusa korone, jer, očigledno, aktivira imuni sistem protiv virusne infekcije.


VPM1002 sadrži oslabljene bakterije slične tuberkulozi. Oni su genetski modifikovani tako da ih imunološke ćelije mogu bolje prepoznati. Nedavna istraživanja pokazala su da VPM1002 takođe može biti efikasan u raku i sprečava povratak tumora mokraćne bešike. VPM1002 je siguran i efikasniji od standardne vakcinacije, tvrdi Štefan Kaufman sa Instituta Maks Plank.


- Pored toga, VPM1002 se može proizvesti najsavremenijim proizvodnim metodama - kaže Adar Punavala, proizvođač i generalni direktor Instituta za serum u Indiji, jednim od najvećih proizvođača vakcina u svetu, koji radi na izradi ovih vakcina i dodaje da bi milioni limenki moglo da bude dostupno u vrlo kratkom roku.