Sud u Londonu odlučuje o predaji osnivača Vikiliksa Americi: Izručenje Asanža smrtna kazna za slobodu

DRAGAN VUJIČIĆ

23. 02. 2020. u 12:00

Суд у Лондону одлучује о предаји оснивача Викиликса Америци: Изручење Асанжа смртна казна за слободу

Zatvor Belmori

Čovek koji je otkrio torturu bio mučen u Britaniji i mogao bi biti ubijen u SAD

Četiri zemlje - SAD, Švedska, Velika Britanija i Ekvador - udružile su snage kako bi jednog čoveka prikazale kao čudovište. Tako bi kasnije mogli da ga spale na lomači bez ikakvog utvrđivanja krivice. Ako Asanž bude osuđen, to će biti smrtna kazna za slobodu - ovim rečima predstojeće suđenje osnivaču "Vikiliksa" pred britanskim sudom komentariše Švajcarac Nils Melcer, specijalni izvestilac UN za mučenje i druga okrutna postupanja.

Pretres pred londonskim sudom zakazan je za ponedeljak.

Švajcarski akademik i vodeći stručnjak za međunarodno pravo sredinom prošle nedelje je i na nemačkoj TV ZDF govorio o Asanžu:

- Za svojih 20 godina rada sa žrtvama rata, nasilja i političkog progona, nikada nisam video grupu demokratskih država kako namerno demonizuju i zlostavljaju pojedinca i to tako dugo i sa tako malo poštovanja prema ljudskom dostojanstvu i vladavina zakona!

Iako britanski Zakon o pravnoj saradnji isključuje mogućnost da se osoba osumnjičena za prestupe izruči zemlji gde se prema zatvorenicima postupa brutalno i nehumano, što je Asanž dokazao u slučaju SAD, čak ni kladioničari na Ostrvu ne daju velike šanse australijskom novinaru.



Pred londonskog sudiju Vanesu Barister Asanž će biti doveden iz zatvora u Belmaršu, gde je odležao 50 nedelja kazne jer se nije pojavio na suđenju zbog izbegavanja plaćanja kaucije u ranijem procesu, pre nego je 2012. stupio na tlo ambasade Ekvadora.

Ukoliko Asanž bude izručen SAD, čeka ga do 175 godina robije zbog otkrivanja poverljivih podataka iz kompjutera američke vojske. Njegov "saučesnik", nekada Bredli Mening a danas gospođa Čelsi Mening, maja 2019. ponovo se našla iza rešetaka iako ju je 2017. kazne od 35 godina robije oslobodio Barak Obama. Gospođa Mening je zadržana dva meseca u zatvoru jer je odbila da pred porotom Zapadne Virdžinije govori o "Vikiliksu" i Asanžu. Da li će promeniti mišljenje ako Asanž bude izručen, teško je reći budući da je i Meningova sedam godina brutalno zlostavljana u vojnom zatvoru, provevši u samici 11 meseci.

Čelsi Mening


Stotine vrhunskih pravnika i najmanje 12 bivših šefova država potpisali su pismo Ministarstvu pravosuđa Velike Britanije u kome traže da se Astralijanac ne izručuje jer ga pred porotom u Virdžiniji ne čeka fer proces. Stotine lekara, na osnovu izveštaja kolega koje su posetili osnivača "Vikiliksa" u Belmaršu, tvrde da on nije u stanju da prati proces. Asanž je u samici proveo čak 30 nedelja, sve dok se drugi osuđenici nisu pobunili i zatražili da se prebaci među njih.

- Džulijan Asanž, čovek koji je otkrio torturu, sam je bio mučen i mogao bi biti mučen do smrti u Sjedinjenim Državama. Pored toga, njegov slučaj je od simboličnog značaja i pogađa svakog građanina demokratske zemlje - obrazložio je Melcer zašto je kao izvestilac UN tako čvrsto stao iza Asanža, iznoseći zastrašujuće činjenice o "udruženom zločinačkom poduhvatu" četiri zemlje protiv pojedinca.

Nils Melcer


O svojim susretima sa Asanžom u zatvoru, izvestilac UN iznosi sledeće:

- Posetio sam Asanža u Belmaršu 9. maja 2019. godine u pratnji dva medicinska stručnjaka. Gospodin Asanž je pokazao sve simptome tipične za dugotrajno izlaganje psihičkoj torturi, uključujući ekstremni stres, hroničnu anksioznost i intenzivnu psihološku traumu. Veliki deo tih mučenja odvija se u zatvorskom lekarskom odeljenju i uz nadgledanje lekara...

I dok se u Engleskoj očekuje epilog drame Asanža, sa druge strane Atlantika i republikanci i demokrate iščekuju da im Australijanac padne šaka.

Brojna udruženja pravnika opominju London i Vašington da ne gaze sopstvene zakone.

- Ugovorom između SAD i Britanije zabranjeno je izručenje zbog "političkog prestupa". Asanž je optužen za razotkrivanje ratnih zločina SAD u Iraku i Avganistanu. To je klasični politički prestup. Štaviše, izručenje Asanža prekršilo bi zakonsku zabranu slanja osobe u zemlju u kojoj postoji opasnost da bude mučena - ovo je deo iz obimne analize Merdžori Kon, profesora emeritusa na Pravnoj školi Tomas Džeferson i bivše predsednica Nacionalnog saveza pravnika Sjedinjenih Država.

Sudbina Asanža direktno će pokaziti da li su slobode na planeti u kliničkoj smrti.


"AGENT RUSIJE"

GODINE 2016. "Vikiliks" je objavio procurilu e-poštu menadžera kampanje Hilari Klinton, Džona Podeste, koja je, između ostalog, otkrila direktnu vezu između Fondacije Klintonovih i organizovanog džihadizma na Bliskom istoku, koji ju je finansirao. U jednom mejlu je otkriveno da Islamsku državu naoružavaju vlade Saudijske Arabije i Katara, a da sa istih računa idu donacije Fondaciji "Klinton". Pošto je ovo curenje sa Podestinog mejla otkriveno, u "Njujork tajmsu" je krenula nova kampanja protiv Asanža. Postao je "agent Rusije, koji radi na izboru Trampa", a posle toga usledio je besmisleni "Rusijagejt", koji je okončan tek nedavno odbijanjem impičmenta Donalda Trampa. Hilari Klinton je u emisiji australijske nacionalne TV 2017. za gubitak izbora direktno okrivila Australijanca.



Svetske novine pravile tiraže na šokantnim curenjima sa sajta "VIKILIKS" DOKAZI O RATNIM ZLOČINIMA AMERIKE


  • U 2010. i 2011. godini sajt "Viki­liks" je objavio tajne dokumen­te koje im je ustupio američki vojni obaveštajni analitičar, sada Čelsi Mening. Oni su sadr­žali 90.000 izveštaja o ratu u Avganistanu, uključujući ratne dnevnike koji su dokumentovali daleko više civilnih žrtava od strane koalicionih snaga nego što je američka vojska iz­veštavala.

    Sajt je objavio skoro 400.000 te­renskih izveštaja o ratu u Ira­ku, koji su sadržavali dokaze o ratnim zločinima SAD, preko 15.000 neprijavljenih smrti iračkih civila i brojne sluča­jeve sistematskog ubijanja, muče­nja, silovanja i zlostavljanja od strane iračke vojske i vojnika SAD, koji su kontrolisali "nove saveznike".

    Pored toga, Asanž je objavio do­sije "Gvantanamo" - 779 tajnih izveštaja o mučenju 800 muška­raca, od 14 do 89 godina.

    Jedno od najozloglašenijih ot­krića "Vikiliksa" je bio video -snimak "Kolateralno ubistvo" iz 2007. godine, u kojem je prika­zana meta helikoptera američke vojske "apač" i paljba na nenao­ružane civile u Bagdadu. Više od 12 civila je ubijeno, uključu­jući dva izveštača Rojtersa i jed­nog čoveka koji je došao da spase ranjene. Dvoje dece je povređeno. Potom je američki vojni tenk pre­šao preko jednog od tela, prese­kavši ga napola. Ta dela čine tri odvojena ratna zločina zabranje­na Ženevskim konvencijama.

    Pratite nas i putem iOS i android aplikacije