SPECIJALNI IZVEŠTAČ "NOVOSTI"

KADA su dva legendarna kafića na Trgu Svetog Marka u Veneciji, "Florijan" i "Gran kafe Kvadri", zatvorena, onda je situacija zaista dramatična. A sve ono što se proteklih dana događalo u gradu na 117 malih ostrva u močvarnoj laguni, bilo je toliko alarmantno da su mnogi tvrdili da je reč o Atlantidi i spominjali čuvenu novelu Tomasa Mana koja u ovom slučaju nije glasila "Smrt u Veneciji" već "smrt Venecije".
"Gde ćete u cipelama, pa tamo je sve još uvek u vodi", upozorio nas je pre dva dana prodavac suvenira Franko na Pjaci Roma, odakle se, inače, slivaju reke turista prema centru Venecije. Ovog puta nije bilo gotovo nikoga.

"Morate da imate čizme!"

PROČITAJTE JOŠ:Olujno nevreme na severu Grčke: Na šest ostrva proglašeno vanredno stanje, pogođena omiljena letovališta srpskih turista (VIDEO)

I zaista, uske uličice i mnogi mostovi koji vode do Rijalta ukazuju na to da je sve u košmaru, da se čiste posledice katastrofalne poplave kada je nivo vode bio 187 santimetara viši od normalnog vodostaja. Poznata venecijanska alta, kako ovde nazivaju "visoku vodu" odnela je i dva života. Ako je za utehu, ovogodišnje podizanje nivoa vode u gradu je bilo nešto manje od onog iz 1966. godine kada je iznosilo 194 santimetra. Po meteorolozima najgore je prošlo, ali posledice su trajno ostale. Oštećeni su i podni mozaici i stubovi u Crkvi Svetog Marka, neki toliko da samo zamena dolazi u obzir. Bazilika je poplavljena šesti put u 1.200 godina, a ovaj je put kripta bila potpuno pod vodom.

"Kao i mozaici koji prikazuju paunove i cveće, remek-dela, i tu ćemo nešto moći da spasemo. Ali stubovi u crkvi su teško oštećeni, a tek za nekoliko meseci kada se sve osuši znaćemo šta treba dalje uraditi", kaže Pjerpaolo Campostrini, nastojnik crkve.
Stanovnici Venecije sa kojima smo razgovarali su šokrirani, ali i krajnje ljuti na sve koji godinama nisu realizovali preskupi projekt prepreka koje bi trebalo da spreče ulazak vode u lagunu. Sada se razmišlja i o konstrukciji posebne prepreke oko Crkve Svetog Marka, koja će teško preživeti buduće slične katastrofe.


AP Photo Luca Bruno
"Kada se sve ovo vidi, samo se može plakati", kažu nam stanovnici Venecije koji upozoravaju da je korupcija kriva što brane nisu gotove na vreme i što je projekt poskupeo za više milijardi evra od planirane cene.

Kada plima dostigne 150 santimetara, već je alarm da Veneciji može nešto da se dogodi i čuje se zlokobni zvuk trube koji upozorava na opasnost, ali ovo što se sada dogodilo niko, zaista, nije očekivao. U grad se sa svih strana slivala bujica, talasi su rušili sve pred sobom, palate su bile pod vodom.

"Koriste našu nesreću za sopstvenu zabavu", gunđaju još i danas.

Hotelska predvorja su uništena, luksuzne prodavnice liče na buvljake prepune smeća, prizemlja palata ukazuju koliko je visoko došla voda. Potonuli su i brodovi koji prevoze stanovnike kanalima, prevrnuta su stajališta na kojima su plakati za Bijenala. Građani se samoorganizuju, bacaju sve što je voda donela, popravljaju što se popraviti može. Neki delovi grada izgledaju još uvek apokaliptično, a o strašnoj alti svi stalno govore. Svako ima drugu procenu visine štete kada se spominju posledice, neki kažu da će na kraju dostići i šest milijardi evra.

PROČITAJTE JOŠ: Najčuvanija tajna Kalifornije: Skriveno u šumi, ali visoko iznad nje

Bezbroj je teorija što se zapravo dogodilo, od one da su stalna kopanja kako bi mogli ploviti veliki brodovi kriva za dramatične poplave, do one koju zastupa gradonačelnik Luiđi Brunaro koji kaže da je reč o klimatskim promenama čije posledice sada oseća i Venecija.

Luksuzni hoteli o kojima se u sezoni može samo sanjati, od "Bauera" do "Griti palasa" iz dana u dan smanjuju cene, dok se dobri hoteli već mogu rezervisati za pedesetak evra za noć.

"Ali neće to dugo da traje, ionako malo ko će da dolazi u novembru i decembru u Veneciju. Za karneval će cene već biti normalne", kaže nam Antonio koji se već danima odmara od gondolijerskog posla.

"Ko bi se u ovakvim uslovima vozio gondolom, pa i kada nudim vožnju za deset evra".
Nestaje li Venecija, pitanje je koje se sve češće čuje. Ionako su naučnici dokazali da svake godine grad u proseku tone do dva milimetra. Kada se uzmu u obzir pesimistička predviđanja stručnjaka iz Nacionalnog istraživalačkog centra u Veneciji da bi se ovakve katastrofe mogle stalno događati, a da 78 brana koje se grade mogu naštetiti ekološkom zdravlju u laguni, zabuna je još veća.

"Možda će brane, kada počnu kiše, morati da se zatvaraju svakoga dana, da Venecija ne doživi ovakvu poplavu", kaže Emanuel Roti, profesor istorije i starosedilac Venecije, energično odbijajući da ga slikamo.

"Ne volimo to sada, kada proživljavamo agoniju. Slikajte posledice koje su nastale nebrigom neodgovornih ljudi kojima nije važno šta će biti sa ovim biserom", kaže nam, uveren da godine koje slede donose promene i da Venecija kakvu sada znamo proživljava poslednje dane.

UPROPAŠĆENO 80 OSTO GRADA

U GRADU koji ima 50.000 stanovnika, ali ga svake godine poseti 20 miliona ljudi, još dugo će biti potrebno da se život vrati u normalu. Osamdeset odsto Venecije bilo je pod vodom i do karnevalskih dana biće potrebno i mnogo posla i mnogo evra da se saniraju štete i zaborave dani koji su pretili najlepšem evropskom gradu kojeg je upravo Tomas Man nazvao najneverovatnijim od svih gradova.