BRISEL i Rim su na ratnoj ekonomskoj nozi i gledaju se preko budžetskog nišana. Novi italijanski predlog planiranih prihoda i rashoda za sledeću godinu dodatno je zategao odnose na relaciji EU - Italija, a izjava premijera Đuzepea Kontea (na slici), da će njegova zemlja ostati u evrozoni, samo je potvrda minimuma zajedničkih interesa. Sve ostalo ih praktično razdvaja.

Pročitajte još: Italija novi buntovnik protiv EU

Najveća kazna za populiste je da dođu na vlast, jer tek tako osećaju svu teškoću da ispune data obećanja - kažu u Briselu. Narodu koji je odbio diktat EU niko neće da naređuje kako će da troši sopstveni novac - odgovaraju iz Rima. U ovoj uprošćenoj logici nalaze se osnove aktuelnog spora.

Zabrinuti zbog planiranog visokog deficita od 2,4 odsto u predlogu novog italijanskog budžeta, u odnosu na samo 0,8, koliko je za 2019. predviđala prethodna vlast, administrativci u Briselu su dali rok italijanskim vlastima da do ponedeljka u podne objasne svoj postupak i naprave reviziju.

Pročitajte još: 700.000 DEMONSTRANATA U LONDONU: Protesti protiv Bregzita, pozivi na novi referendum

Brisel se protivi preteranom italijanskom deficitu, jer smatra da bi to moglo da ugrozi celu evrozonu. Tim pre, što predviđenih 1,5 odsto italijanskog privrednog rasta u EU smatraju veoma optimističkim. A tek treba da se vidi šta će se dogoditi kada i ako stupi na snagu obećanje o minimalnom prihodu od 780 evra. Nivo italijanskog deficita od 2,4 odsto nije toliko opasan kao astronomski grčki od 15,5 odsto u najžešćem periodu krize, ali se u EU pre svega brinu za visinu italijanskog duga od 2.300 milijardi evra i zaduženost od preko 130 odsto BDP-a, u trenutku dok u državnu kasu ne ulazi dovoljno novca.

Brisel bi u utorak trebalo da saopšti svoju odluku na predlog budžeta u Rimu.