Italija novi buntovnik protiv EU

SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“

MILANO

NA italijanskim parlamentarnim izborima pobedila je antipolitika, u toku je formiranje prve populističke evropske vlade novih snaga, koje su u svojim programima građanima ponudile raskid sa briselskom politikom čiji rezultati za običnog Italijana iz dana u dan postaju sve nepodnošljiviji: manje plate za sve više rada, rapidni porast poreza i odsustvo perspektive zbog socijalnog lifta koji je odavno zaglavljen. Naravno, u toku je i demontaža socijalne države, tako da se danas u Italiji leči i školuje samo onaj ko takav luksuz sebi može da priušti, odnosno da plati.

Pročitajte još: Novi premijer Italije: Biću "advokat odbrane" svih Italijana

Ujedno, verovatno smo došli i do kraja bajke o svetu bez granica, s obzirom na to da je plemeniti projekat multikulturnog društva definitivno propao zbog neukih i siromašnih narodnih masa, koje su na izborima glasale za one koji se protive multietničkoj idili. Naime, 700.000 migranata koje je Italija do sada prihvatila, ne samo što odbija da se integriše, već i agresivno nameće svoj način života, što uz rapidni porast kriminala dovodi do opšte nesigurnosti.

Stoga je razumljivo da je jedan od glavnih aduta u predizbornoj kampanji tzv. populista, okupljenih oko Lige za Sever i Pokreta pet zvezdica, bila najava deportovanja svih migranata koji ne ispunjavaju kriterijume za dobijanje političkog azila. Za njihovo zbrinjavanje, u situaciji kada je jedna trećina Italijana ekstremno siromašna, država dnevno troši 24,5 miliona evra.

Pročitajte još: Malo poznati profesor prava predložen za premijera Italije

Inače, tokom predizborne kampanje snage sistema nisu birale sredstva da ocrne svoje političke protivnike iz antisistemskog bloka, uključujući tu i lansiranje kampanje o novoj fašizaciji Italije, u koju se direktno uključila i briselska evrokratska elita. Naime, evropski komesar Pjer Moskovisi uputio je još krajem januara apel da "Evropa mora na vreme da spreči izborni trijumf fašističkih snaga u Italiji". Usledili su višemesečni nemiri i pravi gerilski rat koji se vodio na italijanskim ulicama i trgovima između fašista i antifašista. Međutim, svima je bilo jasno da spontani narodni bunt protiv fašizma nije ništa drugo do nasilni pokušaj da se spreče predizborni mitinzi političkih neistomišljenika. Odnosno, sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, sigurni izborni trijumf "nove politike" koja je apriori proglašena za fašizam.

U Briselu zabrinuto zbog promene politike Foto AP

Nijedna italijanska televizija nije prikazala dramatični video-snimak koji se pojavio na "Jutjubu" na kojem se jasno vidi prava priroda antifašističke borbe: razjarena rulja, naoružana metalnim šipkama i "kartonskim bombama" filovanim ekserima i usitnjenim staklom, zverski napada i mlati nenaoružane policajce. Inače, zanimljiv detalj je socijalna pripadnost italijanskih antifašista: uglavnom se radi o tatinim i maminim sinovima, koji kao znak raspoznavanja nose zlatni "roleks" sat i sa prezirom gledaju na glupu svetinu koja se usudila na pobunu protiv status kvo situacije, koja privilegovanoj bogatoj manjini garantuje sve veće bogaćenje, a siromašnoj većini, nažalost, samo nove muke.

Inače, sa novim antifašizmom nešto očigledno ne štima. Naime, zastrašivanje, vređanje i diskreditovanje političkih protivnika, od kojih se ovoga puta nije prezalo u italijanskom izbornom ringišpilu, neodoljivo podseća na parolu "ko nije sa nama, taj je protiv nas" i direktno asocira na neka druga vremena, a pre svega na vlasnika njenog kopirajta, Benita Musolinija.

Rim ponovo traži mesto među velikima

BENITO DA SE JAVI SUDU

ITALIJANSKI sud je pozvao roditelje 14-mesečnog dečaka Benita Musolinija da bi ih obavezao da promene ime svog deteta, datog u čast dede koji se takođe zvao Benito.

U Italiji i dalje postoji običaj da se deci daju imena baba ili deda. Problem malog Benita, međutim, predstavlja to što se preziva Musolini, pa tako nosi ime fašističkog diktatora Italije .

To je, piše list "Gazeta di Parma", ipak bilo previše za sud u Đenovi koji je roditeljima uputio poziv.

Slučaj je u Italiji podsetio na debatu u filmu "U ime sina", uspešnoj italijanskoj adaptaciji francuskog filma "Ime", u kojem se čovek zabavlja ubeđujući prijatelje da želi da sina nazove Benito.