Špijuni prošli referendum

ŠVAJCARCI su na referendumu odobrili prisluškivanje razgovora i nadzor elektronske pošte, ukoliko za to postoji odobrenje Saveznog suda ili Ministarstva odbrane!

Čak dve trećine izašlih na glasanje, tačnije, 65,5 odsto, saglasilo se da obaveštajne službe dobiju neuporedivo veća ovlašćenja nego sada. Protivnici su, međutim, izrazili sumnju da bi ovo moglo da ugrozi tradicionalnu švajcarsku neutralnost na koju su njeni građani ponosni i koju žele da održe.

Švajcarska je bila jedna od retkih zemalja u kojima su prisluškivanje telefonskih razgovora i praćenje elektronske pošte bili zabranjeni bez obzira na okolnosti. Vlada je vodila dugu, upornu kampanju kojom je uspela da ubedi građane da cilj novog zakona nije da se prikuplja neograničeno veliki broj podataka, kako to, recimo, radi američka Nacionalna bezbednosna agencija, već da se obaveštajnim službama omogući da rade svoj posao.

Ovom odlukom se Federalnoj službi daju odrešene ruke da prisluškuju telefone, "kopa" po mejlovima i prati internet aktivnosti pojedinaca i kompanija sa ciljem da otkriju hakere, špijune i teroriste. Moći će, takođe, uz dozvolu suda ili ministarstva, da koriste skrivene kamere i mikrodiktafone za nadzor sumnjivih lica.

- Novi zakon će izvući Švajcarsku iz podruma u prizemlje, tamo gde se nalaze međunarodni standardi - kazao je Gaj Parmelin, ministar odbrane. - Istovremeno, ostaćemo daleko od obaveštajnih službi koje nadziru i pod strogom kontrolom drže i sopstvene građane.

Put koji je prešao vladin predlog bio je dug i trnovit. Iako je zakon lane bio usvojen, opozicija predvođena socijalistima i Zelenima, uspela je da ga obori, pa je skupljeno 50.000 potpisa, koji su ovaj predlog doveli na referendum.

U zemlji sira, čokolade i satova referendum je izuzetno česta, redovna procedura. Maltene svakog meseca, Švajcarci se opštim glasanjem izjašnjavaju o najrazličitijim predlozima svoje vlade, ili udruženja i grupa građana.

RETKA PRIMENA

VLADA u Bernu ističe da će novostečenu mogućnost primenjivati u krajnje restriktivnim slučajevima. Pretpostavlja se da to neće biti više od desetak puta godišnje. Tema je veoma osetljiva budući da je još živo sećanje na skandal iz 1989. godine kad je na videlo isplivalo da vlada vodi precizna dosijea o blizu milion svojih građana.