Erazmo izbrisao granice

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

ZA više od četvrt veka koliko postoji, evropski program studentske razmene „Erasmus“ iskoristilo je dva i po miliona studenata, među kojima je većina značajno uvećala svoje znanje, kapacitete, performanse... ali i sentimentalna iskustva. Pored diploma, znanja jezika, samopouzdanja i upoznavanja drugih kultura, „Erasmus“ je doneo ljubav i prinove.

Stručnjaci EK su ispitivali koristi učešća u programu „Erasmus“. U dve odvojene studije, preko 62.000 pojedinačnih učesnika, studenata, ali i poslodavaca i institucija, u 34 zemlje, dalo je blizu 80.000 odgovora. Njihovo ukrštanje pružilo je zanimljive podatke.

Kod studenata koji su bili deo programa „Erasmus“, primećene su velike promene u odnosu na društvene fenomene. Posle boravka u inostranstvu, više od 90 odsto smatra da su razvili sposobnost da se adaptiraju na komuniciranje i rad s ljudima različitih kultura. Više od 80 odsto ističe da ima jači osećaj vezivanja za Evropu.

Ako je suditi prema ovoj studiji, i poslodavcima su važni oni koji su prošli program „Erasmus“. Inostrano iskustvo kod budućeg službenika danas je bitno za gotovo dve trećine onih koji u Evropi nude posao.

Među onima koji su koristili pogodnosti ovog programa, nalazi se i šefica evropske diplomatije i potpredsednica EK, Italijanka Federika Mogerini (41). Ona je studije političkih nauka završila u Rimu, ali je svoju tezu o islamu i politici radila na jugu Francuske, na univerzitetu Eks an Provans, u okviru programa studentske razmene, pa se zato, na neki način, zbog svog uspeha, smatra za simboličnog predvodnika „generacije Erasmus“.

Istraživanje je pokazalo da oko deset odsto mladih Evropljana danas studira ili se usavršava u inostranstvu, među kojima pet odsto ima stipendiju „Erasmus“. Namera je da se ovaj broj udvostruči do 2020. godine.

A što se tiče ljubavi... čak više od jedne četvrtine studenata pod pokroviteljstvom „Erasmusa“ našlo je svog budućeg partnera van granica svoje zemlje. Iz ovih veza se, prema administrativcima iz Brisela, rodilo čak milion beba, mada se taj podatak nigde ne pominje na 230 stranica izveštaja, ali je EK, u svom saopštenju za javnost procenila da je baš toliko beba moglo da se rodi, na osnovu ukrštanja podataka. Po principu: 27 odsto od ukupno dva i po miliona bivših studenata koji su zasnovali vezu tokom boravka u inostranstvu iznosi 675.000, a kada se to pomnoži s evropskim prosekom od 1,6 beba po majci u EU, i - eto miliona.

Oni koji sumnjaju u tačnost ovih brojki, poput novinara francuskog „Liberasiona“, napravili su svoje istraživanje, istakavši da je među davaocima odgovora bilo svega nešto više od 15.000 studenata iz programa „Erasmus“ i da je, stoga, vezu sklopilo tek nešto preko četiri hiljade, zbog čega o milionu beba ne može biti ni govora. Ističe se i da su u trenutku izrade studije čak 64 odsto studenata iz „Erasmusa“ živeli sami, u odnosu na 40 odsto onih koji nisu napuštali svoju zemlju, zbog čega se zaključuje da ovaj program pre proizvodi samce nego vesele roditelje, uz opasku da sve predstavlja samo dobru reklamu za Evropsku komisiju.

Tačan ili ne, ovaj podatak o milionu je, svakako, mnogo vedriji od mnogih koji poslednjih godina izlaze iz sumorne evropske birokratske kuhinje. A ljubavi i beba je, u studentskim sobama, među strancima u noći, svakako, bilo.

IME PO ČUVENOM HUMANISTI

„ERASMUS“ je obrazovni program EU u oblasti visokog školstva. Iako se glavni deo programa odnosi na razmenu studenata između država, namenjen je, takođe, i profesorima i visokoškolskim institucijama. Ime je dobio po filozofu, teologu i humanisti Erazmu Roterdamskom (Erasmus Roterodamus) (1465-1536) koji je živeo i radio u različitim delovima Evrope. Program je ustanovljen 1987. godine, a u njemu u punom obimu učestvuju 33 zemlje - pored 28 članica EU, tu su još Island, Lihtenštajn, Norveška, Turska i Makedonija. Za partnerske zemlje, među kojima je i Srbija, otvoren je deo programa, a punopravno članstvo za našu zemlju se ubrzano priprema.