Kultni moskovski restoran Kod Perke

Od stalnog dopisnika

MOSKVA

MIRIS i ukus srpskog roštilja polako ali sigurno osvaja Rusiju. Sve je više onih koji traže srpske specijalitete, pa se u mnogim gradovima u ruskoj provinciji otvaraju restorani u kojima je kuvar iz „bratske Serbije“. Rusi na početku teško izgovaraju reči kao što su pljeskavica i ćevapčići, ali ih brzo nauče.

Najpoznatiji i najstariji srpski restoran, još iz vremena SSSR-a, jeste onaj „Beotursov“ u Mosfiljmovskoj ulici, koji svi zovu „Kod Perke“ (po imenu „šefice“), gde dolaze mnogi poznati Srbi i Rusi. Ovaj restoran se kao „poslednji Mohikanac“ i svedok istorije nalazi u zgradi gde su svojevremeno bila predstavništva moćnih jugoslovenskih firmi kao i Komercijalno-tehnički biro pri našoj ambasadi u Moskvi.

„Beoturs-M“, kako glasi njegovo zvanično ime, udaljen je oko 300 metara od naše ambasade u Mosfiljmovskoj ulici gde je i čuveni filmski studio. U blizini su ambasade Nemačke, Švedske, BiH, ali i mnoga trgovinska predstavništva. Diplomate rado dolaze na srpski roštilj. Naša hrana se veoma sviđa i Kinezima, koji su takođe česti gosti. Toliko da su uoči Olimpijade u Pekingu zvali Perku da tamo otvori srpski restoran.

Česti gosti u restoranu su vojni atašei raznih zemalja, ali i glumci i reditelji iz „Mosfiljma“. Tu se vode i diplomatski, poslovni i drugi razgovori, ali se slave i rođendani i jubileji...

Perkin roštilj, gibanicu i drugu hranu jeli su i predsednici naše države kada su bili u srpskoj ambasadi, baš kao i brojni ministri i razne delegacije. I kada je nedavno u Moskvi boravio patrijarh Irinej, u podvorju SPC se na svečanom ručku jela hrana koju su pripremili u restoranu „Beotursa“. Ni u jednom restoranu u Moskvi ne znaju da naprave tako dobro palačinke u vajnšatou (u peni od jaja i vina) kao „kod Perke“.

A legendarnu Perku Tešović znaju svi Srbi u Moskvi. A pamte je i naši najviši političari, ali i ruski ministri i diplomate i mnoge druge poznate „face“ jer se upravo u njenom restoranu priprema hrana za sve službene prijeme u ambasadi Srbije. Bez preterivanja se može reći da se Perka rukovala i razgovarala sa više ruskih i srpskih političara i poznatih ljudi nego mnoge naše diplomate.

U restoranu radi devetoro ljudi iz Srbije. Kuvari i konobari u tom restoranu su po tradiciji iz naše zemlje. Perka Tešović je u Moskvu došla 1994. godine, misleći da će ostati dve godine, međutim sudbina je htela drugačije i ona je ostala da rukovodi restoranom do današnjih dana. Počela je da radi u beogradskom restoranu „Atina“, a onda se polako pela na ugostiteljskim lestvicama.

Pored Perke Tešović su njeni verni konobari, Cvetko Jovanović koga svi znaju kao Caneta, zatim Ljubomir Kolić i Neven Mijatović. Osim po dobroj hrani, ovaj restoran se razlikuje od drugih i po vrhunskoj usluzi. Konobari su ona stara srpska škola kad se znalo šta koji stalni gost voli da popije i pojede. Sada već sedokosi Cane, sa brcima ala Klerk Gebl, zna za većinu gostiju šta vole i skoro bez greške pogodi šta će tog dana da piju i jedu. Takvih konobara nema ne samo u Moskvi, već u celoj Rusiji.

Rusi, Nemci, Šveđani, Kinezi - svima je zajednička ljubav prema roštilju, ali im se sviđa i jagnjetina ili teletina ispod sača. Što se tiče pića, Perka je najbolji promoter naših vina i rakija, mada sama nikada ni kap nije popila.

- Interesantno je da Rusi slabije piju šljivovicu, dok je Nemci vole. Strancima se najviše dopadaju rakije, ovde se vrlo retko naručuje viski - kaže nam Cane Jovanović.

Vina su isključivo sa Balkana. A što se tiče slatkiša, repertoar je kao u Beogradu. Ova kafana je poznata po laganoj torti sa orasima i višnjama koju su nazvali „moskvička“. Sve više Rusa naručuje naše kolače i za svoja kućna slavlja.

Dok je trenirao košarkaše CSKA i Dinama, naš proslavljeni košarkaški trener Dušan Ivković rado je dolazio u restoran „kod Perke“ sa porodicom i prijateljima. Duda je poznat po gostoprimstvu, pa su mnogi Rusi, ali i drugi stranci u Moskvi, prvi put bili na srpskoj slavi upravo kod njega na Đurđevdanu. Bogata trpeza se uvek spremala kod Perke. I kad je Duda otišao iz Moskve, ostala su lepa prijateljska sećanja, pa se Perka raduje Dudinim uspesima i telefonom mu čestita velike pobede. Upravo u kafani „kod Perke“ rukovodioci Dinama su molili i kumili Dudu Ivkovića da ostane još „jedan mandat“.

I naš proslavljeni odbojkaški trener Zoran Gajić, koji je vodio rusku „zbornu komandu“ a kasnije i ovdašnje vodeće klubove, često je bio sa prijateljima i porodicom na ručku ili na večeri kod Perke. U vreme dok su bili na kormilu moskovskog fudbalskog kluba Lokomotiva, kod Perke su rado dolazili na pasulj ali i palačinke u vajn-šatou i Slavoljub Muslin i Dika Stojanović. U istoj kafani je i naš poznati novinar i publicista Vladimir Stanković uz Perkinu pljeskavicu dobijao „zalet“ i inspiraciju da napiše knjigu „Montevideo, bog te video“ na osnovu koje su kasnije napravljeni film i serija.

Vrlo poznati ruski televizijski novinar Sergej Medvedev, nekadašnji pres sekretar predsednika Borisa Jeljcina, često dođe u restoran i zna jelovnik napamet. Mnogi su kao i Sergej Medvedev tu prvi puta probali ajvar, pa taj „srpski kavijar“ sada stalno naručuju. Svake jeseni Perka domaćinski sa svojim saradnicima spremi oko 500 kilograma ajvara.

A svi gosti znaju da je petkom u toku cele godine pasulj sa svinjskim rebrima.

- Rusima se sviđa naša hrana i sigurno bi se u Moskvi moglo otvoriti još pet, šest srpskih restorana. Ali ovde je zakup veoma skup i vraški je teško da se svi troškovi nadmire i da se zaradi - objašnjava Perka.

Zbog svega napisanog, među Srbima koji dolaze i odlaze iz Rusije, postoji uzrečica „ako nisi bio kod Perke u restoranu, kao i da nisi dolazio u Moskvu“.