Nikolas Maduro: Od vozača autobusa do predsednika

TRI nedelje nakon četvrte operacije tumora, Venecuela još nije videla, ni čula, svog predsednika Uga Čaveza, koji se oporavlja na Kubi. Iako je saopšteno da on hoda i govori, to što je pre nekoliko dana deo svojih nadležnosti već delegirao na potpredsednika Nikolasa Madura nije umirujuće delovalo na Venecuelance. Veliko je pitanje hoće li Čavez moći da položi zakletvu 10. januara, s obzirom na to da je na oktobarskom glasanju osvojio novi mandat, ili će Venecuela krenuti put izborne neizvesnosti, što tamošnja opozicija priželjkuje. U međuvremenu, svet Madura drži pod lupom i naširoko analizira ko je čovek koga je Čavez preporučio za svog naslednika u slučaju da se ne vrati na predsedničku funkciju?

Uvek nasmejan, miran, druželjubiv i po prirodi Čavesova suprotnost, tvrde oni koji znaju Madura (50). Trenutno na mestu potpredsednika zemlje od 29 miliona ljudi i sa najvećim svetskim rezervama sirove nafte, a nekada je vozio autobuse ulicama Karakasa. Njegov uspon Čaves je često koristio kao primer direktne narodne vlasti:

- Pogledajte dokle je stigao, Nikolas vozač autobusa... Kako su ga ismevali, buržoazija - rekao je kada ga je imenovao za svog potpredsednika, preneo je Bi-Bi-Si.

Rođen u levičarskoj porodici, Maduro je započeo političku karijeru kao predsednik studentskog sindikata i nikada nije diplomirao. Ušao je u redove Socijalističke lige i radio kao vozač autobusa za „Karakas metro“. Dok je Čaves služio zatvorsku kaznu zbog pokušaja puča 1992. godine, Maduro se zalagao da Čaves bude pušten, što se i dogodilo dve godine kasnije. U tom periodu upoznao je Siliju Flores, koja je bila na čelu pravnog tima koji je izvojevao slobodu za Čavesa 1994. i koju je kasnije oženio.

Pomogao je osnivanje Pokreta Pete republike pod kojim se Čaves kandidovao za predsednika 1998. Maduro zatim postaje poslanik i predsednik parlamenta, a 2006. Čaves ga imenuje za ministra inostranih poslova. Na toj poziciji se pokazao kao veran ambasador Čavesovih pogleda uključujući često radikalne kritike globalnih pitanja iz čvrsto levičarske pozicije. Pre mesec dana, stupa na poziciju potpredsednika.

Njegova pragmatičnost pokazala se u preokretanju dugo zategnutih odnosa sa Kolumbijom. Cenjen je i zbog pregovaračkih veština. Pobrao je pohvale stranih diplomata za dopadljive manire i kao šef diplomatije ispoljio trezvenost i prefinjenost, pa ipak, ostaće upamćeno da je na regionalnom samitu 2007. godine tadašnjeg američkog državnog sekretara Kondolizu Rajs nazvao licemerom, zamerio joj neprihvatljivo mešanje u poslove njegove zemlje i naveo da nešto poput američkog pritvora u Gvantanamu nije viđeno još od „vremena Hitlera“.

Među Čavesovim sledbenicima Maduro zauzima sredinu, što se smatra veoma bitnim, jer se Čavesov savez sastoji od različitih grupa - od pragmatičnog vojnog krila do onih radikalnijih, pa će za svakog naslednika izazov biti da održava unutrašnje jedinstvo. Ustav Venecuele nalaže raspisivanje izbora u roku od 30 dana ukoliko je predsednik primoran da iz nekog razloga napusti funkciju, zbog čega se Čavesovo određivanje naslednika, po mišljenju političkih analitičara, pojavilo iz dva razloga: da se time signalizira njegova snažna podrška Maduru i da se uguše Madurovi rivali u okviru predsedničkog pokreta.

Dok neki Madura vide kao predusretljivog i pristupačnog čoveka iz naroda, drugi strahuju da će on ojačati prokubanske veze i produbiti antiameričko raspoloženje u regionu. Pitanje Čavesovog naslednika jednako brine i Kubu koju Venecuela snabdeva jeftinom naftom, ali i zemlje poput Bolivije, Ekvadora ili Nikaragve.

Havijer Korales, profesor političkih nauka na Amherst koledžu u SAD, kaže: „S jedne strane, Maduro je jedan od najubeđenijih levičara, anti-imperijalistički radikalan, a na drugoj, on može da bude i pomirljiv. Proglašenje naslednika je veliko predavanje štafete. Jasno je da je počela faza prelaza a takve faze uvek prati opšta nesigurnost“.