Malinari beru dugove: Posle poplava umesto crvenog zlata ostale deponije mulja, otpada i rečnog peska

Nikola Janković

nedelja, 05. 07. 2020. u 11:01

Малинари беру дугове: После поплава уместо црвеног злата остале депоније муља, отпада и речног песка

Radenko Nikolić pokazuje šta je ostalo od 45 ari zasada pod malinom Foto N. Janković

"Novosti" u ariljskom kraju posle poplava koje su ojadile poljoprivrednike. Umesto roda na 1.000 hektara ostala pustoš, plodni zasadi kao deponija
BERBA maline u ariljskom kraju u punom je jeku, vredne ruke berača naplatiće mukotrpan rad i velika ulaganja, otkupna cena napokon je "pristojna", a za poljoprivrednike ovo je vreme slatkih muka. Ipak, u dolini Moravice, vedru sliku stvarnosti zamenili su apokaliptični prizori, iza bujica ostala je pustoš na oko 1.000 nekada plodnih hektara, a Radenko Nikolić sa porodicom i zajedno sa još oko hiljadu malinara umesto zarade - sabira dugove i strahuje, jer najteži dani tek dolaze.

Ono što je ličilo na idilično bogatstvo "srpske Toskane", taj prizor za ponos posle poplave pretvoren je u nepreglednu, neuglednu deponiju mulja, otpada i rečnog peska, u jezera na kojima je nekad bilo "crveno zlato". Pred ovim prizorom, dok se malina guši i odumire pod nanosima, stoji Radenkova porodica: supruga Ivanka, sin Pero, ćerka Brankica, tu su unuci Nemanja i Tamara. Šta sa ovom pustinjom, sada da radimo?

- Imali smo tu, na 150 metara od Moravice 45 ari pod malinom. Ona nas je hranila izuzev Ivankine penzije od 15.000 dinara, druge prihode nemamo. Kao i drugi, uzimali smo repromaterijal od hladnjačara vredan 100.000 dinara, umesto velike zarade sada smo dužnici - objašnjava Radenko pokazujući pustoš oko sebe. - Trebalo je da danas bude 15 berača u malinama. Sada mislimo kako da očistimo ogromne nanose mulja sa imanja, potrebna nam je mehanizacija i puno ljudi da se sve dovede u kakvo-takvo stanje, a mi to nemamo. Pumpe izbacuju mulj danonoćno, rastu računi za struju, potrošili smo 50.000 dinara vode da operemo potopljeno prizemlje kuće, nameštaj je uništen, kao i podovi, tehnika...

OSIGURANjE ne pokriva štetu od poplava. Opštinska komisija obilazi zasade, niko ne zna hoće li biti kakve nadoknade, a već se govori da i ako neke pomoći bude, biće to tek crkavica.

- Oseća se ovaj miris truleži, svi se plaše neke infekcije i ne znaju kako da ovo prostranstvo očiste, malo je ruku. U kući voda je došla do iznad radijatora - pokazuju deca, Nemanja i Tamara, sluteći da se mnogo roditeljskih obećanja neće ispuniti.

I svi kreću, metar po metar, da uništeno popravljaju, u nadi da će jednom doći ona spasonosna, pravedna i ljudima naklonjena godina. A ona "navraća" retko, dva ili tri puta u deceniji.

Ivanka Nikolić sa ostacima "crvenog zlata"

Oni koji nisu trpeli štetu, uspeće da naplate muku. Otkupljivači su ponudili akontnih 200 do 250 dinara za kilogram novog roda, cena je "pristojna", prošle godine bila je svega 65 do 170 dinara. Posle dugog posta mnogi će unaprediti svoje malinjake, zanoviće mehanizaciju, evo prilike da deci obezbede letovanje, da "sravne" porodični budžet, ukratko - da malo odahnu i osete dobrobit od svog rada.

VELIKU korist od ove berbe očekivala je i država, računalo se uoči bujica da će izvoz "crvenog zlata" u Srbiju "uvesti" oko 250 miliona dolara. Godišnji izvoz malina varira od 60.000 do 110.000 tona.

- Malinjaci su berbu dočekali u lošem stanju, zbog niske otkupne cene prethodnih godina i loših vremenskih prilika. Pred nama je neizvesna sezona u pogledu količine novog roda - ističe agronom dr Aleksandar Leposavić.

Predsednik Asocijacije proizvođača maline Dobrivoje Radović tvrdi da se na prinose sa najmanje 1.000 hektara ne može računati.

- Pozivamo državni vrh da dođe kod nas, da se lično uvere u tragediju koja je ljude zadesila, pa da tražimo rešenja - kaže Radović, uz procenu da je 60 odsto zasada uništeno.

U ariljskim selima Cerovi, Grudi, Divljaci, Trešnjevici, Bogojevićima, Stupčevićima, Latvici, Virovu, Grdovićima tužna slika odudara od one u brdima gde će se muka isplatiti. Cela nepregledna dolina, od Požege do Ivanjice, umesto novca sada sabira - dugove. Planovi o boljem životu ostaju nedosanjani san. IMA LI KRIVCA OSIM KIŠE?

* IMA li u Srbiji krivca za velike nesreće, osim "više sile"?

- Pokazao se, još jednom, nemaran odnos prema rekama i životnoj sredini. Na delu je nelegalna i nekontrolisana eksploatacija šljunka, a baš to je prouzrokovalo katastrofu duž toka Moravice, imamo krčenje šumskog pojasa uz tokove, izgradnju u poplavnim područjima, dopuštanje da se grade MHE gde im ne može i ne sme biti mesto... Podbacio je, još jednom, ceo sistem upravljanja vodama. Od 2014. godine koja je morala biti povod da stvari popravimo, ništa nije urađeno. I ovog puta zakazao je ljudski faktor - ističe Nataša Milivojević iz "WWF Adrije".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije