Patrijarh Pavle mi rekao da sam mudrija od njega, Vuka sam ubedila da prekine štrajk glađu: Slobodanka Gruden o vremenu kada je bila prva žena - gradonačelnik Beograda

Dragana Matović

21. 06. 2020. u 18:00

Veliki problemi za nju su nastali kada je došla u sukob sa Mirjanom Marković, u to vreme najmoćnijom ženom u Srbiji

Патријарх Павле ми рекао да сам мудрија од њега, Вука сам убедила да прекине штрајк глађу: Слободанка Груден о времену када је била прва жена - градоначелник Београда

Slobodanka Gruden u svom domu Foto V. Danilov

BILA je prva žena za kormilom Beograda. U najtežim danima, prim. dr Slobodanka Gruden, umesto rođendanskog poklona, 2. jula 1992. godine dobila je užarenu fotelju u Skupštini grada. Sankcije su pritiskale punom težinom. Nestašica lekova, prazni rafovi u prodavnicama i prazna gradska kasa bili su problemi s kojima se borila. Ipak, uspela je da učini prilike snošljivim, vodeći posebno računa o najugroženijima.

Kao lekar, humanista i predsednik Crvenog krsta Srbije, veliki deo tih principa unela je u rad Skupštine i raspodelu veoma skromnih budžetskih sredstava.

Veliki problemi za nju su nastali kada je došla u sukob sa Mirjanom Marković, u to vreme najmoćnijom ženom u Srbiji. Ubrzo je podnela ostavku, koja je bila propraćena aplauzima čak i tadašnje snažne opozicije. Doktorka Gruden je ponovo obukla beli mantil i vratila se svojoj struci. Događaji iz tog vremena urezani su u njen leksikon sećanja, koji otvaramo u razgovoru povodom njenog osamdesetog rođendana.

- Imala sam nesreću da budem gradonačelnik Beograda u jednom od najtežih vremena - priča nam Slobodanka Gruden. - Nije bilo uslova za velike graditeljske poduhvate, najvažnije mi je bilo da ljudi imaju osećaj sigurnosti, da znaju da o njima neko brine. Zbog nesrećnog rata, mnogo dece iz Bosne i Hrvatske bilo je u Beogradu. Gradonačelnik Atine je predložio da ti osnovci odu u grčke porodice i tamo završe razred. Tu akciju smatram jednom od najvažnijih tokom mog mandata. Spasli smo decu nesreće, jer najveća je vrednost sačuvati čoveka u svakom smislu - organskom, zdravstvenom, etičkom. Bez toga smo izgubili sve.

Dr Slobodanka Gruden na radnom mestu Foto V. Danilov


Akciju odlaska 680 mališana u grčke porodice zajedno su sproveli Grad Beograd i Crveni krst, kojem je takođe predsedavala doktorka Gruden. Scene iz prihvatnih centara zauvek će pamtiti.


- U jednom od tih centara bio je veliki, zeleni tepih. Primetila sam dečaka koji je sve vreme išao okolo - seća se doktorka Gruden. - Upitala sam ga zašto ne priđe, a on mi je rekao: "Moja mama kaže da su na zelenim površinama uvek mine." Još potresnije je bilo kada je drugi dečak, koji je došao sa nekim starijim čovekom, na pitanje da li mu je on deda odgovorio: "Nije. Moj tata je Srbin i ostao je da brani selo, mama je Hrvatica i otišla je u Zagreb, a ja sam ništa." Deca su otišla u Grčku, naučila grčki jezik, sa njima su bili naši učitelji i socijalni radnici. U vozu kojim smo ih vraćali u Jugoslaviju dva vagona su bila puna poklona. Dirljivo je bilo gledati ih kako se opraštaju sa grčkim prijateljima na stanici - seća se dr Gruden. - LJudi koji su tu decu primili kao pravi roditelji govorili su im: "Ne naginji se kroz prozor... Dođi da te poljubim... Evo ti sendvič." To je bila epopeja koja ne može da se zaboravi.

Nekadašnja gradonačelnica pokazuje nam zahvalnicu patrijarha Pavla:

- Od dekana Bogoslovskog fakulteta dobila sam molbu da Beogradu vratim slavu Spasovdan. Priznajem da o tome ništa nisam znala, pa sam zamolila Desimira Šušnjara, koji je bio "moja desna ruka", da o tome pronađe sve što postoji da pročitam. Nisam imala dilemu kada sam saznala da se Spasovdan slavio vekovima, sve do 1948. Otišla sam kod Slobodana Miloševića i rekla mu da smatram da treba da damo saglasnost za obeležavanje Spasovdana, da ono što je trajalo pre nas treba da bude i posle nas, da smo mi samo mrvica u lancu tokom svih tih vekova... Nekako sam uspela da ga ubedim da razmišlja na taj način, i vratili smo slavu 1993. godine. Patrijarh Pavle me je pozvao da zajedno okrećemo kolač, a ja sam mu rekla da bi to bilo bogohuljenje. Poštujem veru, patrijarha, Crkvu, ali nisam vernik. To treba da radi verujući čovek. On mi je kasnije rekao: "Mudriji ste od mene." Za mene je to bio najveći kompliment.

Naša sagovornica sa Miloradom Unkovićem, Dobricom Ćosićem i Đokom Stojičićem


Doktorka Gruden nagovorila je i Vuka Draškovića, vođu tadašnje opozicije, da prekine štrajk glađu koji je započeo nakon što su on i njegova supruga Danica bili uhapšeni. A o tome kako joj je to pošlo za rukom, ona govori:

- Nikad nisam napuštala svoju struku, jer mislim da ljudi koji se bave javnim poslom moraju da imaju profesiju, da znaju gde pripadaju i gde mogu da se vrate. Čak ni radnu knjižicu nikad nisam iz Zemunske bolnice prebacila u Skupštinu grada. Kolege su me pozvale na konzilijum. Vuk je štrajkovao glađu, nije hteo da primi infuziju. Odmah sam otišla kod njega. Iza paravana su bili javni tužilac i upravnik zatvora, ali on ih nije video. Vuk je bio sa čalmom na glavi. Prišla sam mu i stegla ga za ruku. "Eto, tu pored mene Crnjanski stoji", rekao mi je. Kažem mu: "Kod mene pored glave je Rakić." Na to se on trgne: "Volite Rakića?" Kažem da volim i da znam skoro celu njegovu poeziju. Sagnem se prema njemu i kažem: "Vuče, da li vi hoćete da se izborite za ono u šta verujete?" On kaže: "Da." Ja kažem: "Kako mrtvi to da uradite? Ako ne budete prihvatili infuziju, ne budete jeli, nema mogućnosti da pobedite." On kaže: "Među vama socijalistima ima i dobrih ljudi." Upitala sam ga pod kojim uslovima želi da primi infuziju. "Hoću da vidim Danu." Ona je bila u sobi pored njegove. Rekla sam mu da smo se dogovorili. Nikada ne bih mogla da dozvolim da umre pas u gradu ako mogu da pomognem, a kamoli čovek koga mogu da nagovorim na nešto što je za njega korisno.

Slobodanka i Saša Gruden Foto P. Milošević


Međutim, nakon toga počinju problemi u životu gradonačelnice Gruden. Mirjana Marković objavljuje seriju tekstova u "Dugi" u kojima je napada.

- Otišla sam kod Miloševića i ispričala mu kako sam nagovorila Vuka da primi infuziju. Sloba i ja se znamo još od studentskih dana i naša komunikacija nikad nije bila zvanična. Rekla sam mu da ne mogu, kao čovek koji je celi život posvetio ljudima, da dozvolim da bilo ko strada. Posle toga se u javnosti pojavila priča o mojim vezama sa Dafinom, o mojoj deci... Bili su razni pritisci da dam ostavku. Govorila sam im da me smene. Htela sam da sačuvam dostojanstvo Skupštine, u kojoj je kultura dijaloga i kultura odnosa bila zadovoljavajuća. Kada sam izlazila iz Skupštine grada opozicija je aplaudirala, a ne socijalisti. To je za mene bio dokaz da nisam uludo potrošila svoje vreme za te dve godine.

Bila je presrećna kada je otišla u Zemunsku bolnicu i kada su je kolege pozdravile.

- Najveća vrednost je što sam posle svega mogla da idem uspravno Beogradom i da se ne stidim bilo kog svog postupka.

Slobodanka je već 56 godina u braku sa glumcem Aleksandrom Sašom Grudenom. Najponosnija je na ćerke Alisu i Maju i unuke Teu i Minu. Alisa je molekularni biolog i doktor nauka, dok se Maja bavi kvantnom hemijom i redovni je profesor na Hemijskom fakultetu.

ZAMERKA POSLE SRAMOTE

- U vreme dok je još bio CK Srbije prisustvovala sam, kao predstavnik Crvenog krsta, jednom skupu u Prištini - seća se doktorka Gruden. - Narod je uzvikivao: "Slobo, slobodo!" Bilo me je sramota zbog toga. Kada sam se vratila u Beograd rekla sam Slobodanu da nam nisu potrebni kultovi ličnosti, a on mi je odgovorio: "Nisam im ja rekao da to rade." Ja mu kažem da nisam ni rekla da je on to rekao, nego da im kaže da to ne rade. Ne razumem to idolopoklonstvo u ovom narodu. Neko mora da preseče i kaže da to nije dobro za tebe, mene, ovu zemlju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Biljana P.

22.06.2020. 23:49

Patrijarh Pavle je mnogima rekao da su mudriji od njega, ona nije jedina!

Samo što je to ona

23.06.2020. 07:54

@Biljana P. - bukvalno shvatila. Za razliku od zaista mudrih i pametnih...