Otkriće koje menja istoriju: Neverovatno šta je sve moglo da stane na GIGANTSKI brod star skoro četiri veka (VIDEO/FOTO)

Novosti Online

petak, 24. 04. 2020. u 13:43

Откриће којe мења историју: Невероватно шта је све могло да стане на ГИГАНТСКИ брод стар скоро четири века (ВИДЕО/ФОТО)

Enigma Recoveries

Zavisno od medija koji prenosi spektakularnu vest, menjaju se naslovi o njoj – kako je počela globalizacija, potpuno promenjena istorija, sasvim nova ideja o razvoju civilizacije

NAUČNICI tvrde da flota potopljenih brodova ispred obala Levanta predstavlja do sada nepoznat put svile i baca novo svetlo na razvoj civilizacije – istočna je bila puno razvijenija nego što se mislilo.


Zavisno od medija koji prenosi spektakularnu vest, menjaju se naslovi o njoj – kako je počela globalizacija, potpuno promenjena istorija, sasvim nova ideja o razvoju civilizacije…


I sve bi se to moglo potvrditi u budućim istraživanjima mesta ispred obala Levanta na kom je ekspedicija Enigma Shipwreck Project pronašla celu flotu brodova potonulih između 3. i čak 19. veka. Reč je o grčkim, rimskim, omejidskim i otomanskim brodovima čije se olupine nalaze na dubini do čak 2200 metara. Zašto su naslovi naizgled tako pretenciozni, vidi se iz nalaza istraženih podmorskim robotima.


ILEGALNE GLINENE LULE


Opisuje se tako otomanski trgovački brod iz 17. veka koji je, navodi se, pravi gigant, toliko velik da bi se na njegovu palubu uredno moglo postaviti dva broda uobičajene veličine. Teret koji je nosio bio je velik i bogat, sa stotinama predmeta koji potiču iz 14 kultura i civilizacija među kojima su u Sredozemlju do sada najstariji otkriveni komadi porcelana, a onda su tu i obojeni vrčevi iz Italije, ali i zrna bibera iz Indije. Prema ekspediciji Enigma, reč je o do sada nepoznatom pomorskom putu svile i začina koji je počinjao u Kini, a vodio do Persije, Crvenog mora i istočnog Sredozemlja. Taj turski brod koji je verovatno potonuo oko 1630. godine, dok je plovio između Egipta i Istanbula, razlog je zašto bi se mogao staviti naslov da je pronađeno groblje brodova zapravo dokaz kako je globalizacija počela znatno ranije od 20. veka kada je ta reč ušla u svakodnevni narativ.


Bio je dugačak 43 metra i mogao nositi teret od hiljadu tona te je jedan od najspektakularnijih primera pomorske tehnologije i trgovine koja se odvijala u bilo kojem okeanu, opisuju članovi ekspedicije, navodeći kako je zbog svoje veličine zaista mogao u utrobi da nositi teret iz Kine, Indije, Persije i Crvenog mora s jedne te Severne Afrike, Italije, Španije, Portugala i Belgije s druge strane. Spomenuti kineski porcelan, tako, uključuje 360 ukrašenih činija, tanjira, kao i boce napravljene u pećima grada Džingdežena za vreme vladavine Čongžena, zadnjeg vladara dinastije Ming. Reč je o čajnoj garnituri koju su Turci prenamenili u komplet za ispijanje – kafe.


Poznato je da su Turci pre svega pili čaj, ali i iz ovog nalaza proizlazi kako je Otomansko Carstvo u to doba zahvatila epidemija pijenja kafe. Uz to su pronađene i glinene lule za pušenje duvana, najstarije do sada igde pronađene. Ipak, verovatno su bile protivzakonite jer su u to doba u nekim evropskim zemljama vredile žestoke zabrane pušenja duvana.




TRGOVCI PRVI VLASNICI KAFIĆA


Sasvim je sigurno da su preko kafe i duvana iz istočne kulture u zapadnu Evropu stigli snažni uticaji. Vođe ekspedicije nastoje da zaintrigiraju teorije razvoja evropske kulture navodeći kako su ti artefakti dokaz kako su istočne kulture tog doba bile znatno civilizovanije nego što se inače smatra.



Kažu, recimo, kako se prvi kafić, ako se to u to doba moglo tako nazvati, u Londonu otvorio tek 1652. godine, dok je u Levantu to bilo nešto sasvim uobičajeno. U Turskoj su se prvi kafići otvarali sredinom 16. veka i bili su ono što su evropski kafići danas, okupljališta interesantna svima, mesta gde se razmjenjuju informacije ili se jednostavno druži.


Prvi je otvoren u Istanbulu 1555. godine za vladavine Sulejmana Veličanstvenog, a otvorila su ga upravo dva trgovca iz Damaska odakle je, i iz okolnih regija takođe, kava i počela da stiže u Otomansko carstvo. Danas su nezaobilazan deo moderne evropske kulture.




(vecernji.hr)

Komentari (1)

Na zapadu ništa novo

24.04.2020. 16:23

kao da pre stare Grčke i Rima nije postojao život. Isto to i sad Nato dokazuje: vi ste divljaci, mi ćemo da vas satremo vojno pa da vas "spašavamo" uvaljujući vam naša prljava preduzeća. Za robovski rad.