„Sad sejemo, u nebo ćemo posle gledati“: U Banatskom Brestovcu sa poljoprivrednicima

J. MATIJEVIĆ

četvrtak, 09. 04. 2020. u 16:00

„Сад сејемо, у небо ћемо после гледати“: У Банатском Брестовцу са пољопривредницима

Nemanja Simijonović Foto Z. Jovanović

Ovih dana obavljaju važne poslove. Daju, kažu, sve od sebe, vredno rade, ali podsećaju i da sve zavisi od prirode
SAVRŠEN dan! Lepši nisam mogao poželeti da završim prskanje šljiva i cvet zaštitim od gljivice monilije.

Ovo nam je, u sredu rano ujutru, kazao mladi Nemanja Simijonović, voćar iz Banatskog Brestovca. Dok je govorio imao je onaj predivni izraz zadovoljstva na licu koji mogu da razumeju samo oni koji shvataju koliko strepnje i nade nosi svaki dan jednog poljoprivrednika.

- Sve što mi je neophodno za prskanje kupio sam u redovnoj godišnjoj nabavci, mnogo pre vanrednog stanja - nastavio je Nemanja, istovremeno zagledajući mladare čačanske lepotice i čačanske rodne. - Stići ću danas da isprskam svih 400 stabala na ovih mojih 60 ari. Deo ću da obavim sada, a ostatak predveče, zbog pčela, da njima ne naudimo. Bez njih ne možemo. A, voćnjak mi je mlad. Tek su mu tri godine. Ove godine se nadam prvom, minimalnom rodu, da vidim šta sam posadio.

Za desetak dana do dve nedelje sledi zaštita u precvetavanju, a obradu krošnji i okopavanje radi bar jednom mesečno. Dok priprema rastvor za prskanje, s verom, poletno, otkriva nam naš sagovornik svoje planove:

- Rešio sam da zasadim, bože zdravlja, još jedan voćnjak i to sve pod našu autohtonu sortu šljiva crvenu ranku. Želja mi je napravim mini porodičnu destileriju za proizvodnju do 5.000 litara rakije. Nov sam u svemu ovome, ali se nadam da će mi se planovi ostvariti. Otac mi je ovde da pomogne i da me posavetuje, a saveti stručnjaka su mi vrlo važni jer, kažem vam, nedostaje mi iskustva.

SREĆAN SAM ČOVEK KAO i Nemanja, Laza je okrenuo leđa gradskom životu. Kaže grad ga ne zanima. Odavno je napustio državni posao i vratio se svom selu i poljoprivredi.
- Srećan sam čovek! A, znate zašto? Zato što sam svoj na svome i jer imam dve ćerke i zetove koji su bili mudri i odlučili i oni da se bave poljoprivredom. Imam i dvoje unučadi, i nadam se da će se oni iškolovati i nastaviti našim putem - ne skriva zadovoljstvo Laza Popović.

U voćarstvo se Simijonović "upustio" pre tri godine. Da proba, kako veli, da na svojoj zemlji, svom imanju bude uzoran domaćin, iako je inženjer elektrotehnike i zaposlen je u jednoj beogradskoj marketinškoj agenciji.

- Verujem u ovo što radim - rekao nam je uz širok osmeh Simijonović pre nego što je, pod punom opremom, sa neopisivim elanom započeo prskanje sadnica.

I njegov sugrađanin Laza Popović (60) bio je u sredu u rano jutro na svojim oranicama. Na 100 hektara uzgaja kukuruz, pšenicu i suncokret. Polovina zemljišta je njegova, a ostalo je zakupio.

- Pšenicu sam na 20 hektara posejao jesenas i oko nje sada predstoji prihranjivanje i zaštita od korova i bolesti - priča nam Popović. - Sad mi predstoji da okončam setvu suncokreta na 30 i kukuruza na 50 hektara. Setvu kukuruza započeo sam 4. aprila. Zemlja mi je kao duša, dobra, kvalitetna. Sada je, istina, malo suva, ali prvo ćemo da posejemo pa ćemo onda gledati u nebo i čekati kišu. Drugačije ne može. Od ove plodne zemlje živimo, a korona će biti i proći, pobedićemo je mi. Ma, neću da pričam o virusu, hoću da radim!

Brazde kukuruza

Poranio je Laza u cik zore. Kao svakog dana sa pomoćnikom je najpre popio kafu i, obavezno, po čašicu kajsijevače. Uzmu i marendu, kaloričnu:

- Nju nam pripremi moja žena. Bogato. Sendviče sa domaćom kobasicom i sirom. I te kobasice su plod našeg minulog rada, pa "dok laje - laje, dok traje - traje".

Sa spakovanom užinom i orni za rad, naš sagovornik i njegov pomoćnik u dva traktora kreću prema oranicama:

Laza Popović uzgaja žitarice

- Traktor mi je savremen, američki "JH 95", a sejalica je domaća "majevica" sa šest programa, za svaku kulturu posebno. Sve je tako povezano da imam potpunu kontrolu setve, jer u zavisnosti od ploča na sejalici, znam tačan broj zrna koja odu u brazde, kao i zasejanu površinu. Mašina sve beleži, pa ne moramo da gubimo vreme izlazeći iz traktora da kontrolišemo setvu. Očekujem da ću je završiti za desetak dana, i setvu kukuruza i suncokreta.

Iako je još daleko, razmišlja Laza već o žetvi:

Plantaža pod šljivama

- Želje smeštam u okvire mogućnosti u našim agro i meteorološkim uslovima. Ako po hektaru bude vagon kukuruza, tri i po do četiri tone suncokreta i četiri do pet tona pšenice, biću više nego zadovoljan. Mi poljoprivrednici dajemo sve od sebe, ali sve istovremeno zavisi od prirode. I biće dobro. Biće! Samo, Bože, daj nam zdravlja.

MILINA ZA OČI

ZBOG ove vanredne situacije ustajemo sada i malo ranije i mi se prilagođavamo. Poštujemo mere, policija nas ne dira, jer vidi da smo pravi poljoprivrednici. Ma, sve se zna u ovom našem selu od 3.500 duša. Lepota ga je pogledati. I njive, i stotine plastenika, i voćnjake... Milina za oči, radost za dušu - kaže nam Laza Popović.