Ja sam Jorgos, zovite me Đorđe: Kako je ljubav prema Srbiji odredila životni put vlasnika restorana u Atini

U strogom centru Atine, nedaleko od Muzeja savremene umetnosti i na pet minuta lagane šetnje od Akropolja, u Ulici Zini na broju 34, nalazi se restoran "Efrosinova fabrika". Teško je kroz izlog ne primetiti ikonu Sv. Efrosina, zaštitnika kuvara, a odmah pored knjigu sa naslovom - Srbija. Uočljive su i slike Novog Sada, tegle na kojima piše "kompot", "ajvar", nekoliko flaša s natpisom "dunja", "kajsija", "šljiva"...
Unutra, umesto uskih i tesnih plastičnih stolica, ovde su drvene, visoke i "komotne" braon stolice, postavljene na pristojnom rastojanju. Gospodski osećaj. Nekako, baš liči na "naše".

- Jeste, naše je - na iznenađujuće dobrom srpskom kaže nam vlasnik i glavni kuvar Jorgos Gatsos. - Sve što vidite je iz Novog Sada. Kada sam se premišljao da li da otvorim restoran na ovoj skupoj lokaciji u Atini, u konaku manastira Kovilj ispričao sam trojici mojih novosadskih prijatelja šta mi je na umu. Onda smo svi zajedno došli ovde i tri dana pravili plan šta, gde, kako? Hteo sam da sve liči na ona mesta u kojima najviše uživam kada sam u Srbiji.

Pročitajte još - Najbolji restoran na svetu vodi Srbin Ljuba, izbeglica iz Sarajeva: Ronaldo jede šta mu stavim na sto, nema izvoljevanja

Naoružani voljom da pomognu "bratu iz Kovilja", srpski prijatelji su mu zatim spakovali u kamion stolove, stolice, vitrine, slike, kompote, ajvare i naravno srpske rakije i sve to poslali u centar Atine.

Tako je nastao restoran grčke tradicionalne kuhinje sa srpskim šmekom.
Nesvakidašnja priča o Jorgosovoj vezanosti za Srbiju i Srbe počela je kada je kao dečko od 17 godina krenuo u Beograd da uči srpski jezik. Želja mu je bila da upiše studije teologije.

Te jeseni 1984. godine uprkos oblacima i beogradskoj košavi, Jorgos je odmah shvatio da sa lakoćom razume ljude čiji jezik ne zna. Nije baš najjasnije kako i zašto, ali tvrdi da je baš tako bilo. Sve mu je delovalo blisko. Ljudi, ulice, muzika, hrana... U podstanarskoj sobi u Dalmatinskoj ulici osećao se kao u Halkidi.

- Već posle mesec dana sam znao da bih mogao zauvek da ostanem u Srbiji - priča nam Jorgos.


Fakultet nije završio. Život je krenuo u drugom pravcu. Tokom jednog raspusta u Solunu zaljubio se u devojku koja će mu ubrzo postati žena, pa majka njegove dece.

Egej se zaplavio, umesto Save i Dunava. Studije teologije zamenila je kuvarska kecelja. Nesuđeni sveštenik, vredan i odlučan, posle nekoliko godina postaje gazda solunskog restorana "Negroponte". Srpska zajednica u Solunu ga je prihvatila kao "svog" i prozvala ga - Đorđe!

Pročitajte još - Tamarina (35) kafana "Somun" osvojila stanovnike i goste prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata: Nišlijkin restoran najbolji u Dubaiju!

Tako je Jorgos Gatsos postao za Srbe Đorđe Gacić.

Uživao je da obnavlja gradivo iz srpskog jezika, na zadovoljstvo mnogih naših ljudi koji su dolazili u restoran. Jednom prilikom mu je vladika Atanasije Jeftić rekao: "Bog je odredio da ne spasavaš ljudske duše verom nego hranom."

Sa uspehom u poslu, rasla je i potreba da sve češće odlazi "da odmori dušu" u Beogradu, Novom Sadu, omiljenom manastiru Kovilj. Čak je rešio da zatraži državljanstvo Srbije, ali ga je komplikovana administracija obeshrabrila.

Ne bi li ga utešila, majka mu je rekla da nije važan papir, ionako je on jedini Srbin čiji su roditelji Grci.

Tako je i danas, gde u svom atinskom restoranu svakog dana gleda u jedan deo Srbije!

KUVANjE KAO KOŠARKA

- SVE što pravim u kuhinji je grčko, ali dok kuvam koristim onu srpsku lakoću da se nađe novo rešenje. Kao kad igrate košarku! Ubacim poneku novotariju i često se i sam iznenadim koliko je dobro - kaže nam vlasnik "Efrosinove fabrike". Tako su se, na obostrano zadovoljstvo Jorgosa i Đorđa, srpska i grčka Atina srele u Ulici Zini broj 34.