TRAJALE su šezdesete godine prošlog veka kada je Cvijićeva ulica u Beogradu trebalo da dobije novo lice. Umesto stare "kocke" kolovoz je dobio asfaltnu podlogu. Radovi su odmicali, a sa strane su nemoćno stajale gomile kockastog kamena koji su donedavno pokrivali ulicu. Ceo prizor ugledao je Gavra Mehandžić, visoki oficir tadašnje vojske.

- Moj otac je bio pukovnik i predavač na Višoj vojnoj akademiji - kaže Vojkan Mehandžić. - Upitao je radnike šta će biti sa "kockom", a oni su nemoćno nagovestili da će da je bace. Otac je potražio šefove gradilišta, ubedio ih da ga sačekaju dva dana dok ne dogovori sa stanovnicima Beške kako bi mogli da iskoriste ovu građu. I - dogovorili su se.

Podunavski deo Srema ima bogate i rodne njive i još "bogatije" blato kada se spuste obilne kiše. Mnogi kolski putevi, baš kao i onaj kojim su Mehandžići išli ka svojoj kući, bili su prohodni samo za traktore kada bi kaljuga pokazala svoje pravo lice. Nekoliko komšija, dobra namera i odlična ideja uskoro su "premestili" Cvijićevu ulicu. Na brdu koje zakriljuje silazak ka Dunavu, od Beške ka onom prelepom mostu kojim je, valjda, svako nekad putovao prema Novom Sadu, danas stoji jedna kaldrmisana ulica.


PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Tri nestvarna kadra sa istog mesta

Kocka se na nekim mestima malo ulegla od silnog pritiska kamiona i traktora koji su je dosad bezbroj puta pregazili. Ali, nigde nije pokazala znakove slabosti. Podloga na kojoj je postavljena možda je malo popustila, ali materijal od kojeg je nekad bila sazdana Cvijićeva ulica - ostaje neuništiv.

Reporteri "Novosti" su tragom ove priče za asistenciju zamolili istraživača Duška Lupurovića, lokalnog hroničara, kao i Dušana Stojšića. Obojica su iz Zavičajnog društva "Stara Beška". Uz njih smo lako razumeli da se ovakve, graditeljske dosetljivosti na ovom prostoru odvajkada prikazuju.

- Kada je ovde bila vojna granica, od 1746. godine, Beška je bila sedište kompanije (čete) koja je pripadala Petrovaradinskoj regimenti - objašnjava Lupurović. - Do 1873, ovom beščanskom jedinicom komandovalo je više od 40 oficira, među kojima je bio i Josif Tesla, stric čuvenog naučnika Nikole Tesle!

Šetajući širokim ulicama Beške domaćini nas podsećaju na vreme kada je ova naselja organizovala i urbanistički osmislila Marija Terezija.


Kocka služi i danas,Foto Z. N.


Nedaleko, kažu, bili su mostovi kojim je Carevina premostila Dunav tokom silnih vojnih pohoda... Stari turski popisi iz davne 1578. godine beleže veoma brojno srpsko stanovništvo davno pre nego što je seoba pod Arsenijem Čarnojevićem primorala naše pretke da krenu na dalek i neizvestan put, a ipak se skrase ovde...

Negde na pradavnom prapočetku, ovde gde se auto-put sprema da iskorači na most, nalazilo se neolitsko naselje Kalakača. Nastanjeno pre "neznatnih" desetak hiljada godina.

Svaki deo ovde kao da nešto hoće da nam dopriča, o prošlosti koja se ovde vrlo burno ugnezdila i ostavila svoj trag.

A na vrhu brda kaldrmisana ulica, preneta iz srca Beograda. Kao sneg koji zaveje breg, kako bi ova čudnovata istorijska torta dobila svoju glazuru...


BEZIMENI SOKAK

TOKOM razgovora sa Vojkanom Mehandžićem pitamo se kako bi ovaj bezimeni beščanski sokak danas mogao da nosi ime. Nekada su stanovnici ovog mesta hteli da ga prozovu Cvijićevom, dok se oseća i dostojanstvena potreba da ulica dobije ime po Gavri Mehandžiću, jer da nije bilo njega ne bi bilo ni nje. Kao ni vodovoda u Beški. U blizini ove varoši, bila su vojna vežbališta, pa je Mehandžić svojevremeno predložio svojim kolegama, oficirima da angažuju vojsku kako bi iskopali vodovodnu trasu u Beškoj. Tako je i bilo.