JEDNA od šest najvećih civilizacijskih matematičkih zagonetki na planeti, možda je dobila rešenje! Majkl Atija (89), nagrađivani britansko-libanski matematičar, tvrdi da je pronašao dokaz za Rimanovu hipotezu. Problem je postavljen pre 160 godina, a do sada su mnogi pokušavali da ga odgonetnu. Po objavljivanju naučnog rada, Atijine “odbrane” hipoteze, najveći eksperti u ovoj oblasti proceniće da li je rešenje tačno.

Pročitajte još: Čuveni matematičar rešio Rimanovu hipotezu posle 160 godina?

Rimanova hipoteza je među šest matematičkih nerešenih zadataka koje je američki Institut za matematiku “Klej” nazvao “Milenijumskim problemima” i za čije je rešavanje obećao nagradu od milion dolara. Penzionisani matematičar Atija, predstavio je, kako tvrdi “jednostavan dokaz Rimanove hipoteze”, pre nekoliko dana na skupu u Hajdelbergu.

Prema izveštaju naučnog magazina “Nju sajentist”, ukoliko rešenje Rimanove hipoteze bude potvrđeno, to će biti velika vest. Kako pišu, ta hipoteza blisko je povezana sa osnovnim brojevima (koji su deljivi samo sa jedinicom i samim sobom) i ukoliko se dokaže da je tačna, matematičari će biti opskrbljeni mapom za lociranje svih takvih osnovnih brojeva, što bi bio značajan pomak sa dalekosežnim efektima na tom polju.

Foto P. Mitić / Prof. dr Stojan Radenović

Po rečima matematičara prof. dr Stojana Radenovića, jednog od naših najuticajnijih naučnika, u pitanju je civilizacijski važna zagonetka, naučna gromada, jedna od onih koje spadaju u najveći nivo i sam vrh ljudskog mišljenja. Rešenje bi, smatra, donelo neprocenjiv, gigantski značaj, jer je u pitanju sama esencija matematike i filozofije.

Pročitajte još: Naši matematičari nižu najsjajnija odličja

- Dokaz ove zagonetke ne treba doživljavati u dnevno primenjivom, praktičnom, smislu, jer je u pitanju jedan od problema nastao razvojem matematike, sam biser ljudskog mišljenja - kaže prof. Radenović, čiji su naučni radovi u oblasti matematike, u 100 najcitiranijih na svetu. - Zato bi ovo rešenje bilo od neprocenjivog značaja, čovečanstvu bi podario najbolje informacije o rasporedu prostih brojeva, pomoć da se odgonetne koliko ima prostih brojeva manjih od bilo kog zadatog broja. Kao što, recimo, znamo da prostih brojeva manjih od 10 ima četiri (2, 3, 5, 7), jer možemo da ih prebrojimo, sad ćemo možda dobiti tu asimptotsku formulu i za beskonačno velike brojeve.

Kroz istoriju bilo je pokušaja da se reši ova, ali i druge matematičke zagonetke. U nekim dokazima koji su čak dobijali ekspertske potvrde, kasnije su pronalažene “rupe”.

- Nadam se da će dokaz Atije, dobitnika Fildsove medalje i Abelove nagrade, koji je posvetio život kompleksnim funkcijama i analitičkoj teoriji brojeva, biti tačan, iako na osnovu prikaza koji je mogao da se vidi na internetu deluje suviše jednostavno - kaže dr Radenović. - Osim doprinosa nauci, razbio bi dosadašnju statistiku da su najveće matematičke zagonetke otkrivali mladi naučnici.


Foto Youtube printscreen

MILENIJUMSKI PROBLEMI

NIGERIJAC Opejemi Enok takođe je bio uveren 2015. godine da ima rešenje za hipotezu koju je formulisao Bernard Riman 1859. godine - o broju prostih brojeva ispod zadate veličine. Do sada je samo jedan od sedam milenijumskih problema rešen, ali nagrada od milion dolara nije dodeljena: Grigorij Perelman 2010. godine odbio je i priznanje i novac za rešenje Poenkareove hipoteze.

LEGENDA

RIMANOVA hipoteza je prema podacima sa “Vikipedije”, jedna od najznačajnijih u savremenoj matematici, jer se dosta važnih rezultata oslanja na važenje ove hipoteze - u kriptografiji, faktorizaciji celih brojeva i polinoma...

Legenda kaže da se kopija sakupljenih Rimanovih radova u Hurvicovoj biblioteci nakon njegove smrti sama otvarala na strani na kojoj se nalazio iskaz Rimanove hipoteze. Za Davida Hilberta koji je postavio listu od 23 svoja problema, Rimanova hipoteza imala je poseban značaj. Kada su ga pitali šta bi najpre uradio nakon 500-godišnjeg sna, Hilbert je odgovorio da bi prvo pitao da li je Rimanova hipoteza dokazana.