Župski vinogradi broje vekove

ANA i Aleksandar Milić, rođeni brat i sestra iz Aleksandrovca, četvrta su generacija vinara u porodici, što je u ovom malom mestu, poznatom i po nadimku "srpska Šampanja", pravilo bez izuzetka. Jer vino se u Župi toči najmanje od 1196. godine, kada se vinogradarska sela Aleksandrovca spominju u zapisu Stefana Nemanje.

Upravo je ta tradicija, na 55. "Župskoj berbi", od 20. do 23. septembra, privukla rekordan broj posetilaca. Vinska receptura brižljivo se čuva, što je više stotina hiljada posetilaca moglo da vidi u Vinskoj ulici, gde su grožđe i vina iz porodičnih vinarija ponudili mnogobrojni izlagači. Sa Fontane vina popijeno je neverovatnih 22.000 litara ružice, o vinu se slušalo i učilo u Muzeju vinarstva i vinogradarstva, Zavičajnom muzeju Župe, Srednjoj školi "Sveti Trifun" i drugim čuvarima ove grane poljoprivrede, koja je u Župi stara oko 3.000 godina.

Pročitajte još: "Župska berba": Uče zanat starih vinara

- Posao sa vinima pokrenuo je pradeda Obrad, nastavio deda Tomislav, pa naš otac Milen, a sada pomažemo sestra i ja - otkriva, za "Novosti", mladi vinar Aleksandar Milić iz Vitkova. - Imamo dva i po hektara zasada, proizvodimo rizling, vranac, prokupac i roze, koji traže brigu tokom cele godine. Kada niste u vinogradu, onda ste u podrumu.

Tradicijom se diče slavni Ćosići, iz istog mesta, na samom ulazu u Aleksandrovac, koji su učesnici privredno-turističke manifestacije već 25 godina. Proslavili su se po muskat-ruži, pristigloj iz Toskane.

- Vernost tradiciji je ključna, ali morate da modernizujete proces, kao i dizajn pakovanja, što smo mi uradili baš uoči ove berbe - kaže, za "Novosti", Dragan Ćosić, vinar i student voćarstva i vinogradarstva, čija porodica u Vitkovu ima čak pet hektara pod vinogradima.

Ko je ikada napustio vinograde u Župi, kad-tad je morao da im se vrati. To je slučaj sa Vujićima iz Velje Glave, čiji je predak Gmitar Vujić pre 110 godina posadio prvu lozu. Preminuo je vrlo mlad, a njegovi potomci su pre dve godine obnovili proizvodnju. Prvom dobijenom vinu dali su njegovo ime. Zet Borivoje Pribanović, poslovođa u podrumu, predočava nam da se drže autohtonih župskih sorti, prokupca i tamjanike.

Devojka gnječi grožđe kao što se to nekad radilo

- Zaista je ova berba premašila mnoga očekivanja, privukli smo i male i velike proizvođače i izlagače, kao i posetioce koji su zainteresovani za proizvođače buteljnih vina, koje imamo u 60 većih registrovanih porodičnih vinarija, ali i za oko 70 vinarija koji godišnje proizvedu od 5.000 do 30.000 litara vina - predočava nam Vladimir Rašković, direktor Turističke organizacije Aleksandrovca.

I zaista, četiri dana turisti su neumorno obilazili vinograde na više od 2.500 hektara u Župi, a rado su svraćali i u škole. Oko 20 najvećih župskih vinara, čiji su proizvodi izloženi u Muzeju vinarstva i vinogradarstva, imalo je poteškoće da smesti sve zainteresovane goste uoči i tokom berbe. Degustacione sale bile su pune kod Nikolića, Rajkovića, Botunjca, Đorđevića, Minića, Mihajlovića...

Pročitajte još: Počela 53.Župska berba u Aleksandrovcu, vinari pozivaju u goste

- Činjenica da je naš muzej smešten u objektu nekadašnje Vinodeljsko-voćarske škole iz 1926. godine dovoljna je da privuče posetioce tokom berbe. Imamo stalnu postavku sa oko 3.000 eksponata, sa starinskim priborom, alatima, spravama za gajenje vinove loze, preradu grožđa i proizvodnju vina, pisanim svedočanstima starih liferanata - podvlači Nela Đurić, direktorka Muzeja vinarstva i vinogradarstva.

Vina iz mnogobrojnih privatnih vinarija

DUGA TRADICIJA OKEANIJE

IDEJNIM tvorcem i organizatorom "Župske berbe" smatra se poznati pesnik, pisac i kritičar, čovek pozorišta, Milosav Buca Mirković (1932-2013). Rodnu Župu u pesmama opisuje kao "okeaniju", "carsku" i "vinsku". Manifestacija se menjala tokom godina, ali se kao tradicija ustalilo to da se tokom nje održavaju atraktivne gostujuće izložbe, međunarodni i dečji festivali folklora, maskenbal najmlađih, večeri vinske poezije, koncerti poznatih muzičara, prikazi starih župskih svadbi sa mladom koja ne sme u brak dok čestito ne izgazi grožđe...