NEOBIČNO VENČANjE KOD KIKINDE: Indijka postala Sofija, pa se udala za Peru

R. Šegrt

09. 05. 2018. u 10:02

НЕОБИЧНО ВЕНЧАЊЕ КОД КИКИНДЕ: Индијка постала Софија, па се удала за Перу

Foto Goran Birimac

U Bašaidu kod Kikinde neobično venčanje Atile Fehera i Serbi Snoubol iz dalekog Melburna. U Australiji sklopili građanski brak, a pred Bogom se zakleli u banatskoj pravoslavnoj crkvi

ČUDNI su, dete, putevi Gospodnji. Svakome je odozgore određen put kojim će ići. Sudbina je ovo, šta bi drugo bilo. I ljubav, dete moje - kaže baba Melanija iz Bašaida, a njene reči ovih dana često ponavljaju i ostali žitelji ovog mesta kod Kikinde dok pričaju kako je bilo na neobičnom venčanju u lokalnoj pravoslavnoj crkvi. Mlada je bila Indijka Serbi Snoubol, koju je pred oltar doveo Atila Feher Pero, mladić iz ovog kraja, koji već 13 godina živi u Melburnu.

Njih dvoje upoznali su se i zavoleli u Australiji. Tamo su sklopili građanski brak, a sada su poželeli da organizuju crkveno venčanje, i to u njegovoj domovini.

- Više je razloga zbog kojih smo venčanje organizovali u Bašaidu. Najpre, jer sam odrastao u tom mestu, u kom živi polovina moje najbliže rodbine. U rodni kraj nisam dolazio otkako sam otišao u Australiju, pa sam odlučio da se sada svi okupimo i vidimo na jednom mestu. Osim toga, moja supruga je gledala fotografije crkve u Bašaidu i veoma joj se dopala, pa je i ona poželela da se baš tu venčamo i organizujemo slavlje za svu rodbinu i prijatelje. U toj crkvi smo kršteni i ja, moj brat i deda, pa sam joj još ranije pokazao fotografije koje snima moj drugar iz sela Goran i ona se oduševila - priča Atila.

Kao i na svakom venčanju, bilo je i pevanja i plakanja. Proradile su emocije, jer Atila nije video rođake 13 godina. Sa nekima se tek sada upoznao.

- Želeo sam da ih sve vidim, a da smo ih pojedinčano obilazili, ne bismo stigli ni za mesec dana. Zato smo odlučili da ih okupimo na ovaj način, jer ne znam kada ćemo ponovo doći - kaže Atila.

LjUBAV Venčanje Atile i Sofije u bašaidskoj crkvi

Iz Melburna su, zbog venčanja, u Srbiju doputovale i majka i sestra mlade Indijke, koje su bile oduševljene onim što su videle.

- Naši običaji i kultura imaju sličnosti, mladencima se vežu ruke, a bacaju se i novčići za sreću. Crkva je veoma lepa, a oduševila nas je i arhitektura celog sela. Ima mnogo lepih fasada, pa voća ispred kuća, lepih drvoreda. To vidimo po celoj Srbiji i to nam se baš dopada. Nigde nema ovako nešto. Veselje je bilo mnogo lepo i svi smo se lepo zabavili - prenela je utiske naša snajka Sofija.

Dan pre venčanja u bašaidskoj crkvi mlada se najpre krstila, kao i njen i Atilin dvogodišnji sin. Taj čin oduševio je ne samo meštane, već i sveštenika Milenka Savića.


PROČITAJTE JOŠ: BOLjI ŽIVOT U BOCVANI: Hiljade Srba u najudaljenijim kutcima sveta traže sreću


- Nikada ovakvo krštenje i venčanje nismo imali u našoj crkvi, a ja sam ovde na službi već 24 godine. Mlada je za sebe odabrala crkveno ime Sofija, a mladić je već ranije kršten u našoj crkvi i zove se Pero. Mladoženjina majka je iz Bašaida, od Pajtaševih, i zato je venčanje ovde obavljeno - priča otac Milenko.

Oduševljenje meštana izazvala je i svadbena povorka, jer su mladenci do crkve došli u fijakeru, a mlada je bila odevena u tradicionalnu svečanu indijsku haljinu, roze boje, sa velikim velom koji joj je sakrivao lice.

- Venčanje je, naravno, obavljeno po svim pravoslavnim crkvenim pravilima. Mladine majka i sestra su mi zahvalile na ovom lepom činu. Istovremeno su nam rekle da ima nekih sličnosti, jer se i kod njih bacaju novčići kada mladenci izađu iz hrama - priča otac Milenko.

Mladenci i njihove rođake u Srbiji će ostati još desetak dana kako bi što bolje upoznale Atilinu domovinu, a onda će se vratiti u Melburn. Uz prtljag će poneti lepe uspomene, mnogo ljubavi, emocija, a po srpskom običaju, ispratiće ih i pokoja suza.


HRAM IZ 1833. GODINE

CRKVA u Bašaidu izgrađena je u više građevinskih stilova kitnjastog vojvođanskog baroka 1833. godine. Ikonostas i zidne ikone je uradio čuveni ikonopisac tog vremena Pavle Simić iz Novog Sada. Oslikavanje je trajalo punih šest godina.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Prle i Tihi

09.05.2018. 12:28

Ima tu mnogo više sličnosti nego što možete i da pretpostavite, a centralni deo je ceremonija vatre, koja u Indiji ide oko prave vatre, a ovde kod nas za to služe sveće. Naravno ide se sa vezanim rukama, kao simbol toga da su dve osobe postale jedna, to jest nerazdvojne. U Indiji štapići, kod nas kandilo i tamjan, U indiji mantre za blagoslov i sreću mladenaca, kod nas neka vrsta liturgije itd...

Pitu Guli

09.05.2018. 13:00

Ovo ime mlade iz Indije - "Serbi" bi možda zbunilo neke neupućene, ali u Indiji ima negde oko 100 miliona muškaraca i možda još toliko žena koji pripadaju najvišoj kasti u Indiji, a koji su slovenskog to jest srpskog porekla, jer su se Sloveni najpre zvali Srbima ili Rašanima, a u ta davna vremena su se selili u različita daleka područja, od tih Srba nam je ostao SANSKRIT i indijske VEDE, jedan od likova iz tih indijskih narodnih pesama je slučajno ili ne i nekakav princ Srbinda (tj. Srbenda).