U čast Bojovića i Velikog rata

U GRADU podno Zlatara uveliko teku pripreme za obeležavanje dva jubileja, 100-godišnjice proboja Solunskog fronta i oslobođenja Srbije od okupatora u Velikom ratu i 160 godina od rođenja vojvode Petra Bojovića. Opština je u budžetu obezbedila sredstva za podizanje belega junacima, kao i deo para za proširenje muzejske postavke izložbom eksponata i dokumenata o Velikom ratu i o životu i delu vojvode Petra Bojovića.

U dva balkanska i Velikom ratu, život za slobodu dalo je oko 1.200 Novovarošana od njih dve hiljade koliko je tada otišlo na front. Da bi se bar donekle odužili oslobodiocima nakon podizanja spomenika vojvodi Petru Bojoviću, po kojem nosi ime centralni gradski trg, nadležni su odlučili da podignu spomen junacima kojima je komandovao slavni zemljak.

- Spomenik će koštati oko 1,3 miliona dinara i podiže se u okviru projekta uređenja Trga vojvode Petra Bojovića. Biće otkriven na Dan opštine, 1. novembra, i to može biti centralna manifestacija obeležavanja veka pobede u Prvom svetskom ratu u zapadnoj Srbiji. Nadam se da ćemo do tada imati najlepši trg - kaže Radosav Vasiljević, predsednik Opštine i odbora za podizanje spomenika.

ODBOR za podizanje spomenika je, prema rečima Vasiljevića, prihvatio idejno rešenje akademskog slikara Borivoja Jovanovića iz Užica, inače Novovarošanina, svojevremeno profesora u Gimnaziji. Spomenik je od prohroma, što je neobično za naše prilike.

- U pre pet godina otvorenom Zavičajnom muzeju, odeljenju užičkog Narodnog muzeja, u jednoj od najstarijih i najlepših starih zgrada u Novoj Varoši, nedostaju postavke o događajima iz 20. veka. Godinama tražimo da se nastavi obećano proširenje, i da grad dobije izložbu o Velikom ratu i eksponate koji će podsećati pokolenja i svedočiti o životu i delu vojvode Petra Bojovića. Tamo, međutim, ima samo jedan pano, na kome je jedna slika slavnog zemljaka i umesto podatka da je Karađorđeva zvezda krasila grudi 17 ratnika ove opštine, piše da ih je bilo četvoro, od kojih jedan, čak, nije Novovarošanin - naglašava Dragoljub Gagričić, dosadašnji predsednik Udruženja potomaka ratnika.

Ukazuje i na apsurd:

- Umesto oduživanja duga ratnicima, godinama se "vesla" o tri spomen-sobe Bojoviću i ide grlom u jagode. I dok Zavičajni muzej sa užičkim kolegama i uz pomoć Opštine traži podršku države za postavku o Bojoviću, što je poslednji čas, u njegovom rodnom selu Miševići su se podelili i spore. Deo rodbine traži podizanje spomen-kuće, a komšije iz drugog tabora da se u seoskoj školi, spasenoj od propadanja, otvori spomen-soba. Potomcima vojvode poručuju i da iskrče trnje na ruševinama, kako bi se otkrili temelji rodnog ognjišta Bojovića, na kojem je proveo osam godina, a kasnije je kuća dograđivana - zaključuje Gagričić.

SKULPTURA "MIR"

- KONCEPT skulpture "Mir" nosi poruku slobode, stremljenja ka najsavršenijem obliku duha - miru. Skulptorska celina zamišljena je u formi dve ruke koje su spojene izbušenom pločom sa šupljinama kao simbol stradanja. Ruke su uzdignute u grču ka nebu noseći krug, simbol sunca i zemlje, u kojem je ptica - golub simbol slobode. Ruke su opasane krugovima simbolizujući borbu. Idejno rešenje ovog projekta dalo je još jedan zadatak, odstupnicu od klasičnog i spajanje sa modernim koje danas koncept moderne arhitekture diktira - ističe slikar Borivoje Jovanović.