Harmonikom čuvaju svoje srpske korene

KAO da je iza njih ko zna koliko godina muziciranja na harmonici. Toliko dobro vladaju ovim instrumentom. Da su pravi virtuozi, Jovan Đomlija (15) i Uroš Veselinović (12), iz Mirkovaca kod Vinkovaca, i Uroš Maksimović (13), iz osječkog Bijelog Brda, dokazali su i nedavno u Vukovaru, na Međunarodnom festivalu "Prva harmonika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema".

Čudesan je bio taj dan za ove male a velike harmonikaše. Čudesan i za njihove roditelje, učitelje i publiku. Kada se "razvezao" kraljevski zvuk harmonike i "poveo" "Čačak", pa nadovezali "Kolubarski vez" i kolo "Rumenka", emocije niko nije mogao da sakrije. Lepota dečje duše i dara i njihova iskrena ljubav prema srpskoj izvornoj muzici ispunili su dvoranu.

- Nas trojica u proseku sviramo već tri godine - kaže najstariji među njima Jovan Đomlija. - Svima nam je svirka u srcu, a posebno note srpskih kola, narodne i starogradske muzike. Mada, ja često zasviram i klasiku. Posebno volim pesme Vojvodine - "Širok Dunav ravan Srem", "Rastao sam pored Dunava", kao i "Gocino kolo". Mi živimo u Hrvatskoj, ali stalo nam je do očuvanja naših srpskih korena, da se ne zaborave naše lepe pesme i tradicija. Uz njih se družimo na slavljima. One nas okupljaju...

Jovan Đomlija i Uroš Veselinović su učenici vukovarske i vinkovačke muzičke škole. Tamo sviraju, oblikuju lični stil i kroz istančani ukus unose u melodiju svoju osećajnost i narodne motive. Stasavaju sa harmonikom. I ko zna u kakve će virtuoze izrasti.

- Muzika mi je najvažnija, sve ostalo nekako stižem - priča Veselinović. - Sa pet godina počeo sam sa klavijaturama, a poslednje tri godine u muzičkoj školi sviram harmoniku. Mislim da to jeste pravi izbor, jer harmonika je lep instrument, dobar za sviranje svih vrsta muzike.

Sviranje i narodni zvuk deo su i porodične tradicije Veselinovića. Otac je bubnjar, deda pevač, a Urošev mlađi brat Danijel (10) takođe svira harmoniku. Nedavno je na Međunarodnom festivalu u Slavonskom Brodu osvojio treće mesto.

- Eto, tako kod nas u kući svirka ne prestaje - kaže, uz osmeh, Uroš.

Njegov imenjak Maksimović, iz Bijelog Brda, nadomak Osijeka, harmoniku je sam uzeo u ruke, već sa dve godine. Malu, malenu, i baš mu je pristajala.

- Tako sam počeo - seća se ovaj dečak. - Od tada se harmonika i ja ne rastavljamo. Svakog dana sviram barem sat, ponajviše uveče, kada su svi moji na okupu. Uz svirku se i najlepše odmorim posle škole.

Uroš Maksimović desno

On ne ide u muzičku školu, ali već odavno, u Mirkovce mu jednom nedeljno, iz Pančeva, dolazi učitelj harmonike Željko Gligorić.

- Za ovakvu decu nijedan roditelj ne treba da žali da izdvoji novac za njihovo školovanje - kaže nam Urošev otac Bojan Maksimović. - Evo, na primer, moje dete, za tri godine koliko svira, već je tri puta učestvovalo na Festivalu u Vukovaru. Prvi put revijalno, a posle su stizale i nagrade. Nismo članovi "Čuvara srpskog identiteta", koji organizuju ovaj festival, ali se okupljamo oko srpskih organizacija i udruženja. Šta drugo da kažem osim da naša deca imaju volju da čuvaju svoju tradiciju, a mi samo treba da ih pratimo.

TRADICIJA I IDENTITET

MEĐUNARODNI festival "Prva harmonika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema" četvrti put je organizovalo Udruženje "Čuvari srpskog identiteta" u Vukovaru.

Jovan Đomlija

- Osnovani smo da bismo promovisali, razvijali i čuvali srpsku tradiciju, kulturu, običaje i narodno stvaralaštvo - kaže Dragan Todić, predsednik udruženja. - Organizujemo folklorne i kulturne manifestacije, muzičke svečanosti, sabore i književne večeri. Osim toga, trudimo se da što češće obilazimo kulturne i verske znamenitosti Srba u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini.

FOLKLOR

NARODNA kola na harmonici "prate" i koraci igara u srpskim kulturno-umetničkim društvima koja okupljaju najmlađe folkloraše. Uroš Maksimović igra u KUD "Jovan Jovanović Zmaj", u Bijelom Brdu, a Jovan Đomlija i njegova sestra Jovana, koja svira violinu, članovi su KUD "Sloga" u Vukovaru.