Bivši akcijaši obeležavaju svoj dan: I bosi smo gradili Brčko - Banovići

OBEĆAO sam drugovima iz SKOJ-a da ću ići na izgradnju pruge Brčko-Banovići, iako sam znao da mi otac to neće dopustiti. Bio sam prvo muško dete u porodici. U Radoinji, odakle sam, predstojali su veliki seoski poslovi. Da bi me zadržao, otac je zaključao zgradu da ne bih mogao da uzmem stvari, a mene je ostavio ispred, bez obuće i odela. E, tako bos, krenuo sam sa drugovima iz sela, na prvu Saveznu omladinsku radnu akciju. Pešačili smo dva sata do Nove Varoši, i tamo sam stigao krvavih nogu. Pre polaska za Bosnu, drug Radomir Leković našao mi je nekakav sako i pantalone, ali ne i cipele. Mesec dana sam trasom buduće pruge tabanao bos, a tek kada se pojavio prvi sneg po brdima oko Živinica, Radomir mi je dao svoje cipele.

Ovako se Radivoje Lapčević (87), iz Užica, seća svog odlaska na početak gradnje čuvene pruge Brčko-Banovići, krajem aprila 1946. godine. On je jedan od svedoka rađanja velikog omladinskog čuda koje je podizalo porušenu zemlju. Njegovi drugovi, brigadiri, čuvari uspomena na omladinske radne akcije, proslavljaju sedam decenija od početka gradnje čuvene pruge u Bosni i Hercegovini.

Brigadir Đurađ Popović (90), profesor u penziji iz Beograda, i danas je ponosan na svoje učešće i rad u, prema njegovom mišljenju, najvažnijoj radnoj akciji. Onoj koja je pokrenula sve buduće akcije.

- Priznajem, učestvovao sam - kroz šalu govori Popović. - Imao sam sreće da u rodnom Krupnju budem izabran u brigadu koja će ići na izgradnju pruge, jer se prijavilo mnogo više omladinaca nego što je bilo potrebno. Kada smo stigli, raspoređeni smo u Šestu bihaćku brigadu, koja je radila na najtežem delu pruge, deonici Orlovske klisure, na probijanju čuvenog tunela kroz Majevicu. Kada smo tamo stigli, čekali su nas vojnici mineri, koji su dinamitom razbijali stene, a mi smo u kolicima odnosili kamenje. Radili smo od ujutru do mraka, ali s lakoćom, poletom i pesmom.

Posle radnog dana, kako se seća naš sagovornik, odmarali su se okupljeni oko logorske vatre. Druženje bi se često odužilo do duboko u noć. I ništa im, veli, nije bilo teško.

- Akcijaški elan, posle rata, osećao se na svakom koraku - kaže Popović. - Gorelo je od radosti, pesme, igre i smeha. Nije bilo sukoba među brigadirima, svi smo mislili isto - želeli da se porušena zemlja podigne i obnovi. Bilo je i ljubavi, obavezno, jer svi smo bili mladi. I ja sam svoju sadašnju suprugu Maricu Panjković upoznao četiri godine kasnije, na radnoj akciji u Sevojnu.

Pošto je završio učiteljsku školu, na akcijama je Đurađ imao i zadatak da opismenjava akcijaše koji su imali između 16 i 20 godina. Ipak, najdraže mu je, kaže, bilo da svakih desetak dana priprema zidne novine. Osim vesti o političkoj situaciji u zemlji koje im je donosio komandant, pisalo se i o napretku radova, najvrednijima, udarnicima...

Brigadirskih dana, sa izgradnje pruge Brčko-Banovići, s radošću se seća i dr Dragutin Popesković (86), profesor Beogradskog univerziteta u penziji.

- U Banoviće sam otišao s drugovima iz Učiteljske škole u Beogradu - priča profesor. - Jedva smo čekali da počnemo da radimo. Otimali smo se o motike, krampove, ašove... Meni su dopala kolica. Danima smo kopali prolaz za trasu pruge koji je na kraju izgledao kao korito reke, jer smo iskopali toliko duboko da smo stigli do kamena. Sve vreme smo se takmičili ko će da uradi više, a nagrada nam je bila kafa uveče i poneka čaša vina. Uz logorsku vatru, pevali smo ruske pesme i igrali kozaračko kolo. Žuljeve po rukama niko nije brojao, a ako je trebalo, imali smo i dve medicinske sestre.

Kako profesor Popesković priča, i danas se divi besprekornoj organizaciji ORA. Dan je počinjao podizanjem zastave, znalo se tačno ko šta radi, kada je odmor, a kada vreme za pesmu. U slobodno vreme i on je podučavao i akcijaše i decu iz sela oko Banovića. Nažalost, izgubio je dnevnik koji je svakodnevno vodio. On bi sada bio jedan od najverodostojnijih svedoka tih dana čuvene akcije Brčko-Banovići. Srećom, o gradnji ove pruge, ali i svim drugim omladinskim radnim akcijama, od 1941. do 1990. godine, monografiju "To su naših ruku dela" napisao je dr Slobodan Ristanović.

Naši sagovornici se rado sećaju kolektivnog zanosa i čuvene parole "Mi gradimo prugu - pruga gradi nas". Iako je, kako kažu, organizovanje mladih bilo "po vojnički", ono je davalo nadu da će se samo osloncem na vlastite snage postići uspeh.

- Izgradnja pruge Brčko-Banovići, duge 92 kilometra, počela je 1. maja 1946. godine, a u njoj je učestvovalo 62.268 brigadira iz 283 radne brigade i oko 2.000 omladinaca iz inostranstva - kaže Miodrag Mitrović, predsednik Udruženja učesnika ORA. - Bez dovoljno alata, materijala, mehanizacije i s mnogobrojnim poteškoćama, završena je 22 dana pre roka. Puštena je u saobraćaj 7. novembra 1946. godine. U toku izgradnje iskopano je više od milion kubnih metara zemlje i kamena, izgrađena su dva tunela i sagrađena 22 mosta.

Dve godine kasnije, 1948, radovima na auto-putu koji povezuje celu Jugoslaviju i osvajanjem močvara Novog Beograda, započela je era velikih radnih akcija tokom kojih je čitava zemlja obnovljena, izgrađena i unapređena.

OBELEŽAVANjE DANA ORA

DAN Omladinskih radnih akcija 1. april obeležićemo u 11.30 u Domu omladine, inače spomen-domu omladinskih radnih akcija - kaže Miodrag Mitrović. - U holu će biti priređena izložba, kao i kulturno-umetnički program. Učesnicima će se obratiti i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević. Na skupu će govoriti i Toma Badovinac, komandant Glavnog štaba ORA auto-puta Bratstvo- jedinstvo i Grdelica-Skoplje 1961. godine, učesnici izgradnje pruge, predstavnici Kancelarije za mlade grada i opštine Zvezdare. Obeležićemo i 25 godina bez radnih akcija, koje su Srbiji danas potrebnije nego ikada dosad. Ima mladih, nezaposlenih, spremnih da rade, nedostaje samo akcija države da ih organizuje.

BROJKE
* 1.000.000 kubika zemlje i kamena iskopano tokom akcije
* 62.268 omladinaca iz SFRJ gradilo čuvenu prugu
* 92 kilometra duga je trasa pruge Brčko - Banovići