Golobrad napravio milione

KAO šesnaestogodišnjak sklopio je prvi posao. I uspeo. Naredne godine mogao je da bira između tri strane kompanije u kojoj će da radi. Sa devetnaest, zarađivao je četiri prosečne srpske plate. U 21. godini postao je vlasnik sopstvene firme, a onda je rizikovao. Firmu, a pre svega znanje i veštinu internet-poslovanja, prodao je za pozamašnu sumu. I, za ovdašnje prilike postao bogat.

Gotovo neverovatna priča Beograđanina Radeta Joksimovića. Toliko je inspirativna, da ga na biznis konferencijama od Beograda do Londona slušaju dok govori o svom iskustvu, kako je kao tinejdžer, iz svoje sobe u porodičnoj kući u Žarkovu, postao ugledan poslovni čovek u IT krugovima.

Danas Rade ima 26 godina, suvlasnik je američke kompanije koja izrađuje poslovne softvere za američko tržište, a radi i živi na relaciji San Francisko - Beograd. Njegovo poslovno iskustvo može da se meri sa bardovima iz sveta programiranja i savremenog poslovanja uz pomoć novih tehnologija.

Kako je moguće da jedan mladi čovek, kao srednjoškolac, započne posao od izrade internet-sajtova i dosanja san da se svrsta među najuspešnije u svom poslu?

- Sve je počelo slučajno. Roditelji su rešili da uvedu grejanje na gas i u dnevnoj sobi sam ih zatekao kako razgovaraju sa direktorom firme - priča Rade. - U to tinejdžersko vreme, provodio sam mnogo vremena na internetu, pa sam ime tog preduzeća potražio na mreži i video da nemaju sajt. Nekako smo počeli da pričamo o tome koliko je internet važan za poslovanje, postavio sam se kao veliki stručnjak, objasnio da je budućnost u internetu. Gospodinu se priča dopala i rekao mi je da mu pošaljem svoj predlog.

Tek tada je Radetu, kako kaže, bilo jasno u šta se uvalio. Kada je čovek otišao, roditelji su ga pošteno iskritikovali, jer se lažno predstavlja i bruka ih.

- Tačno je da u tom momentu nisam znao ništa o tome kako se izrađuju internet-

-stranice. Otac je bio arhitekta, koji je proveo život radeći kao stolar, a majka prevodilac za francuski jezik. Nisam imao od koga da potražim savete - priča Rade. - Niko mi nije verovao da ću uspeti.

Bio je druga godina Srednje grafičke škole, prosečan đak, ali od onih koji nisu baš ludi za nastavom. Ali, Rade nije sumnjao u sebe.

- Sreća pa je danas znanje zahvaljujući internetu dostupno svima - govori ovaj mladi čovek. - Uz pomoć Svetske baze znanja, naučio sam dva osnovna programa i posle desetak dana izašao sam sa ponudom i sklopio prvi posao. "Lupio" sam cifru od 800 evra, verujući da sledi cenkanje i obaranje cene. Na moje čuđenje, gospodin je prihvatio i za mesec dana sam mu izradio sajt kojim je bio zadovoljan.

Ovaj događaj bio je ulaznica Radetu za svet poslovanja preko interneta iz svoje sobe. Radio je za domaća i inostrana preduzeća, a preostalo vreme koristio za surfovanje forumima, na kojima su programeri i magovi ovog posla razmenjivali savete i ideje. Postavio se kao znalac, ne otkrivajući godine. Kada bi neko potražio savet za programerski problem, Rade bi proveo dane i noći pokušavajući da ga reši, učeći i čitajući na internetu, a zatim bi ponudio rešenje.

- Posle pola godine već sam bio prepoznat u IT i programerskim krugovima - priča naš sagovornik. - Na nesreću, polomio sam skočni zglob i neko vreme nisam posećivao forum. Kada sam se posle nekoliko meseci ponovo vratio na ovu internet-stranicu, zatekao sam nekoliko poruka. Dobio sam tri ponude za posao. Jedna je bila od gospodina iz Bosne, druga za kanadsku firmu i treća za firmu sa američkog tržišta. Prihvatio sam sve tri.

Iz svoje sobe sledeća tri meseca Rade je, uz četiri sata sna, radio dan i noć. Plašio se da odbije bilo koju od ponuda iz straha da ostane bez posla.

- A zapravo je rizik obična iluzija. Nema rizika, pogotovo ga nije bilo za mene u tom momentu. Ako postoji nešto što znaš da radiš, uvek ćeš imati posla - tvrdi ovaj mladić.

- Prvih šest meseci nisam ništa prodao, a onda je krenulo i 18 meseci kasnije imao sam 400 klijenata u Americi, iako su moji proizvodi bili duplo skuplji od američkih, i 15 zaposlenih - kaže Rade. - Zbog promena na tržištu odlučio sam da prodam to preduzeće. Pomogao sam ocu da projektuje i podigne zgradu u Žarkovu i konačno se ostvari kao arhitekta.

Sledeće dve godine Rade je iživeo svoj san, putovao svetom, obišao četiri kontinenta, video stotine gradova. Ipak, shvatio je da sreća nije u novcu i skupim hotelima. Žeđ za poslovnim adrenalinom i nagomilane ideje naterale su ga da ponovo "zagrize". Tako je nastao današnji "Lojalis", čiji je osnivač sa poslovnim partnerom Bobanom Karišikom, sa sedištem u San Francisku.

- Ne zarađujem koliko bih mogao, ali sam zadovoljan, naročito ako moja priča može da motiviše druge da imaju vere u svoje ideje i budu uporni - kaže Joksimović.

MOTIVIŠE DRUGE

UVEK kada me pozovu na konferencije da održim predavanje, rado se odazovem, jer ljudima su najčešće potrebni samo podrška i vetar u leđa - priča Rade. - Osećej sreće i zadovoljstva kada mi ljudi koje upoznam na tim konferencijama kažu da ih je moja priča ohrabrila, a kasnije i da su uspeli da realizuju svoju zamisao, da dobro zarađuju i da su postali uspešni, ne mogu ni sa čim da uporedim. Često i o svom trošku putujem da bih održao predavanje, jer osećaj da sam nekome pomogao je neprocenjiv. Uvek sam verovao da ako drugima činiš dobro, dobro će ti se i vratiti.