OTKAD su mi otac i majka stradali 1941. i 1942. godine odrastao sam kao ratno siroče. Danas sam sa 80 godina života, takođe, siroče, ali države Slovenije. Ona me ne priznaje kao čoveka, iako šest decenija sa porodicom živim u njoj. Da bih postao čovek, moram da tužim deželu Evropskoj Uniji.

Ovo u ekskluzivnoj ispovesti za "Novosti" govori general nekadašnje JNA Milan Aksentijević, žitelj malog sela Gornjika kod Kranja, koji najavljuje tužbu protiv države Slovenije za, kako kaže nastavak kršenja ljudskih prava zato što je Srbin.

- Iako je Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura i Ustavni sud Slovenije presudio da je dežela počinila zločin izbrisavši svoje građane i time što ne poštuje ljudska prava Srba, ona odbija da meni vrati status građanina i da mi da penziju koju sam zaslužio. Slovenija i dalje nastavlja da uništava Srbe - kategorično tvrdi Aksentijević, inače predsednik Udruženja izbrisanih ljudi u Sloveniji.

Aksentijević, sin srpskog sveštenika, posle pogibije roditelja 1953. godine iz rodnog Kragujevca preselio se u Sloveniju, gde je završio visoke vojne škole. Kao podoficir učestvovao je u političkim bitkama za Trst. Politički je bio aktivan kao delegat JNA u Republičkoj skupštini Slovenije. Bio je početkom devedesetih toliko popularan među Slovencima, da su ga oslovljavali sa "gospodin u uniformi".

RASIZAM - U Sloveniji, koja je sebe nazivala najnaprednijom državom Balkana, se od 1991. do 1998. godine dogodio statistički genocid. Mi izbrisani smo ozloglašeni za najgoru vrstu ljudi. Poništeni smo i kao roditelji, jer nemamo pravo na svoju decu. Zato sam svoju knjigu memoara, koju pišem, naslovio "Rasizam na slovenački način" - kaže Milan Aksentijević.

- Moja popularnost kao slovenačkog zeta i pukovnika JNA trajala je do onog trenutka kada sam u parlamentu glasao protiv osamostaljivanja Slovenije, jer za to nije bilo podrške naroda. Izbačen sam iz Kluba poslanika i prekomandovan u Zagreb. Moja žena Ana i ćerka Ljiljana su izbačene iz stana u Ljubljani, a rođaci toliko maltretirani da su u Sloveniji promenili naše prezime - nastavlja general Aksentijević.

U Hrvatskoj je uhapšen i posle 70 dana zatvora razmenjen za Antona Kikaša i prebačen u Beograd. Poslat je krajem 1991. godine u BiH da pregovara o spasavanju ljudstva i objekata JNA, ali je iznenada penzionisan u maju 1992. U to vreme Slovenija mu je oduzela državljanstvo i izbrisala ga iz registra građana, jer je "kao državljanin sudelovao u agresiji neprijateljske vojske na Sloveniju".

- Nisu mi sudili jer nisam počinio nikakav ratni zločin. Ta politička presuda je prestala da važi kada mi je Ambasada Slovenije u Skoplju 1995. godine izdala turističku vizu, pa sam mogao da se vratim u deželu svojoj porodici. Tamo sam, međutim, utvrdio da ne postojim kao čovek, jer sam izbrisan. Poništena su mi lična dokumenta, računi u banci, karton u bolnici, pravo na penziju i normalan život u Sloveniji. Kažnjen sam brisanjem iz spiska građana jer nisam, kao i još 25.671 Srbin, hteo da uzmem slovenačko državljanstvo. To državljanstvo nisu uzeli neki Englezi i Nemci, ali oni nisu izbrisani sa liste građana dežele - priča Aksentijević i priznaje da mu je od tada život postao mračan kao katran.

60 MILIONA EVRA - Slovenija, kao osuđena država, treba da nama 25.671 izbrisanom građaninu isplati za nematerijalnu štetu 15 miliona evra, a za materijalnu štetu 45 miliona. Ali Slovenija ne želi da izbrisanim Srbima plati tih 60 miliona evra - tvrdi general Aksentijević.

Izbrisavanje Srba je izmislio Igor Bavčar, predsednik Odbora za ljudska prava u slovenačkom parlamentu, a propagirao ga je Jelko Kacin, koji je Srbe proglasio okupatorima i za Srbe rekao: "Oni ne postoje. Oni su nule!"

- Naše brisanje bilo je najveća državna tajna. Iako je Slovenija isterala 12.000 Srba, oduzela nam svu imovinu i posao, plate i penzije, opljačkala nas i pretvorila u prosjake, ja nisam pristao da budem nula. Osnovao sam Udruženje izbrisanih, pisao svim svetskim instancama o kršenju ljudskih prava u Sloveniji. Zbog izbrisa umrlo je 4.500 tih nepostojećih ljudi - opisuje Aksentijević dimenzije ovog statističkog genocida.

- Preživeo sam političku i medijsku torturu u Sloveniji, izrodio decu, dobio unuke i doživeo da posle presude Ustavnog suda u Ljubljani od predsednika parlamenta dobijem jedno bedno javno izvinjenje. Ali, pravdu nisam dobio, jer sam opet izbrisan - otkriva nam Aksentijević.

Naime, Slovenija nije izvršila odluku Evropskog suda za ljudska prava iz 2011. godine, da nadoknadi moralnu i materijalnu štetu žrtvama brisanja. Od 25.671 izbrisanog koji svi imaju pravo na status građana i odštetu, Slovenija je obeštetila samo 4.895 ljudi.

Aksentijević kao delegat JNA u slovenačkom parlamentu

- Slovenija nas je opet izbrisala. Smislila je mučenički sistem da se prijaviš za građanina. Treba ti molba na slovenačkom, taksa od 97 evra, i dokaz da imaš para da živiš godinu dana u Sloveniji dok traje proces priznavanja građanstva. Uz to slovenačka odšteta je mizerna - 50 evra za moralnu odštetu po godini i najviše 150 evra za materijalnu odštetu. I ja sam ponovo izbrisan, jer nisam dobio ni odštetu, ni slovenačku penziju - jada se general Milan Aksentijević, kome dežela ne priznaje 40 godina radnog staža i 60 godina života u Sloveniji.