Stepina unuka srećna jer narod pamti podvig

SRCE mi je ispunjeno radošću i srećom, ne samo danas, nego uvek od kada znam za sebe, zbog uspeha i velike pobede, koju je predvodio moj pradeda, vojvoda Stepa Stepanović - rekla je za „Novosti“ Beograđanka Ivana Lučić (67), lekarka u penziji iz Beograda, praunuka vojvode Stepe, danas u Tekerišu.

Ivana je potomak jedne od dve Stepine kćerke, Danice, čija rodbina ponosno čuva spomen i sećanje na velikog vojskovođu, čoveka i rodoljuba.

- Po direktnoj vezi sa Stepom niko ne nosi prezime Stepanović, jer u to vreme nije bilo moguće da ga njegove dve kćerke zadrže - kaže ona. - Postoje, ipak, naslednici njegove braće koji nose slavno prezime, a svi mi smo, kao i naš rod, potomci vojvode Stepe Stepanovića.

Praunuka vojvode, koji je u Cersku bitku ušao sa činom generala, kaže da je uzbuđena i da je raduje što se srpski narod na dostojan način odužuje njegovom slavnom i čuvenom pretku, koji je zadužio sav naš rod, ali i saveznike.

- Drago mi je kad vidim lica svih ovih ljudi, koji su došli da se poklone senima Stepe i svih srpskih rodoljuba, koji su slobodu, rod i otadžbinu cenili iznad svega, ne žaleći ni najveće žrtve - rekla je Stepina unuka, koja je danas položila venac na spomenik cerskim junacima u Tekerišu.

- Pradeda je bio skroman, narodski čovek. Znate onu njegovu čuvenu izreku: Iz naroda sam potekao, sa narodom sam stalno - rekla je Ivana Lučić.

- Kada je otišao u penziju, rekao je: „To je za mene previše, šta će meni ovoliko“ - kazala je praunuka. - Najviše je voleo da ode u Čačak, gde je u miru i tišini radio u svojoj baštici i šetao. Voleo je Moravu i bedem na reci i to se kroz naše generacije prenosilo.

Vojvoda nikada nije dozvolio da se ubije njegova kobila Vila, iako je oslepela - nadživela ga je i ispratila u pogrebnoj povorci na večni počinak. Da mu poklone konja - bio je jedini zahtev Stepe Stepanovića kada je otišao u penziju, kaže Ivana Lučić.