Peca Popović: Igram život na produžetke

JA sam živi dokaz koliko je kardiologija i interventna kardiologija napredovala. Ja sam hodajuća potvrda da ako imaš problem sa srcem, moraš da nađeš lekara kojem ćeš da veruješ. I da ga slušaš. Iza mene je osam bajpasova, sedam stentova, šest infarkta, pet koronarografija i dve kliničke smrti.

Ovako Petar Peca Popović, čuveni rokenrol novinar, vedro i nasmejano počinje priču o tome kako je dva puta prevario smrt. A bogami i genetiku. Jer, u njegovoj porodici, sa očeve i majčine strane jedino je majka umrla od karcinoma pluća, a da nikad nije zapalila cigaru. Svi ostali su umrli od srca.

- U mojoj familiji, ja sam najstariji Popović - potvrđuje sagovornik „Novosti“. - Moj otac je umro u 56. godini od prvog infarkta, mog ujaka je na Nijagarinim vodopadima pokosio prvi infarkt sa 42 godine, drugi ujak u Škotskoj, umro je u 47. godini - od prvog infarkta. Meni su još 1990. godine, kada sam prvi put operisan, rekli da su mi godine odbrojane. Pa, ja računam, da su mi ovih poslednjih 25 godina praktično doigravanje života.

Produžeci, sportski rečeno. Ali, iako je praktično više od pola života koronarni bolesnik, Peca Popović, osim porodične istorije nema nijedan faktor rizika za srčane bolesti! Sve ono što se pacijentima uzima za zlo kada nevoljno dođu kod kardiologa i potvrdi se da je bolest uzela maha, Peci nije na listi „grehova“ prema svom zdravlju.

- Nikad u životu nisam zapalio klasičnu cigaretu, vegeterijanac sam poslednjih 36 godina, ne jedem slano. Oduvek sam, bez obzira koje sam poslove radio, svuda išao peške - nabraja Popović. - Ali, moja bolest me ni u jednom momentu nije sprečila da radim. Moja bolest mi je prijatelj. Verujem da je koronarna bolest stvar od koje se ne treba uplašiti. Ona vas obavezuje da slušate savete onih doktora kojima verujete. Da budete oprezni.

Nosio je Peca Popović svoje infarkte lakše nego neko kijavicu. Ponekad je imao i sreće, to izgleda dolazi u paketu uz hrabrost i volju za životom. Tokom prve operacije, pre 24 godine, rekli su mu da mu je cela „leva grana“ zapušena i da nema baš mnogo šanse.

- Tada sam i doživeo prvu kliničku smrt. Imao sam sreće da mi se desi na najboljem mogućem mestu - u koronarnoj jedinici u koju su me bili ugurali. Posle 11 minuta su me povratili na „ovu stranu“. Ali, na svu moju muku toliko su me tokom oživljavanja hladili da sam dobio i upalu pluća - prepričava nam Peca Popović. - Možda vam iz priče ne deluje tako, ali šestog dana od tog događaja, išao sam u Hjuston da vidim neki koncert koji me je zanimao.

Ne sme, ne može život da stane. Disati, raditi, uživati se mora. Ali biti svestan šta radi naše srce, kako kuca. Peca s ponosom ističe da je kroz svaku fazu od 1982. do 2014. sve i jedan savet lekara poslušao. Da bi mogli da se borite sa beštijom zvanom bolest srca, morate da imate poverenja i u doktore i sebe.

- Svaki od mojih šest infarkta imao je različite simptome, i svaki put kada sam dolazio u koronarnu jedinicu, pitali bi me: Šta je sada bilo Popoviću? Ja sam im uvek objašnjavao da sam imao drugačiji fenomen bola.

Peca Popović je, reklo bi se, bolji nauk kardiovaskularnim pacijentima, nego sve reklame, sve brojke i bilbordi. Prvo što srčani bolesnik mora da nauči je da se ne stidi svoje bolesti, kaže naš poznati rok novinar i dodaje da prema svojoj bolesti moramo da se nosimo isto kao prema dugovima ka banci, i stvarnosti u kojoj živimo.

- Prvi infarkt zadesio me je u momentu kada nisam slušao svoje srce - uveren je Peca Popović. - Bio sam urednik jednog časopisa, radio sam do četiri po podne, došao kući, bilo je leto i velika vrelina. Sačekalo me je pet tona uglja koji je trebalo da unesem, a posle toga, od 10 uveče sam sa Dinom Čolić vodio ponoćni televizijski program. Došao sam kući u dva ujutru, legao i probudio se u bazenu punom vode, sa nesnosnim bolom.

Kada je prvi put otišao u Ameriku da ugradi stent kod čuvenog profesora Kolomba, 1996. godine, umesto dva, dobio je sedam. Sa čak 14,5 santimetara „oluka“ koji čuva njegovo srce, Peca Popović bio je prvi u svetu koji je dobio toliko stentova samo na jednom krvnom sudu. Zahvaljujući tome je, veruje, preživeo užasan srčani udar 2001. godine. Lekarima i sopstvenoj disciplinovanosti može da zahvali što i dalje igra ovozemaljski rokenrol.