Stradanje 1.300 kaplara: Iz školske klupe u oganj bitke

Milena MARKOVIĆ

18. 02. 2014. u 21:30

Putevima stradanja i slave legendarnog đačkog bataljona srpske vojske u ratu od 1914. DO 1918. Posle samo dva meseca buke krenuli u borbu. Da su drugi narodi u svoje trajanje mogli da upišu legendu o 1.300 kaplara, ona bi bila na pijedestalu. Svako ime, svak

U BORBI za slobodu, Srbija je žrtvovala najdragocenije. Svoju mladost. Poslednje što je imala. Zalihe svoje inteligencije stavila na žrtvenik otadžbine. Đake i studente. Ali, ti mladi ljudi koji su iz školskih klupa, posle samo dva meseca obuke, krenuli u borbu, nisu se smatrali žrtvama“, zapisao je francuski general i vojni istoričar Žorž Revol.

Pratio sam ih od Beograda do Skoplja. Pevali su. Tešili majke i sestre, ovi golobradi Srbi koji ni prvu ljubav još nisu upoznali, da će se sa očevima vratiti u slobodnu zemlju. Jesu li bili svesni da se mnogi neće vratiti? Ne znam... Možda nisu...

Ali je izvesno“, nastavlja Revol, „oni su podigli moral umornim ratnicima i prevagnuli u odsudnoj Kolubarskoj bitki u korist svog naroda. Ova srpska mladost, koja je dala primer i učinila podvig, i mom životu dala je smisao. Da ih pamtim, o njima pričam i pišem, jer su lekcija kako se ljubi otadžbina i sloboda. To je lekcija i o smelosti Vrhovne komande srpske vojske da toliko rizikuje i oklevetanog srpskog naroda, da pred njim skidamo kapu i učinimo gest poštovanja i priznanja.“


GODINE 1914-2014.

Čitav vek spomenika reči, besmrtnim srpskim đacima i studentima iz bataljona 1.300 kaplara, koji im je podigao francuski general i pisac, njihov savremenik. Tragom ove posvete krenuli smo na put podviga i žrtve srpske mladosti. Na ovom putu otkrivamo do sada manje poznate, ili sasvim nepoznate priče o slavi i stradanju najmlađih boraca srpske vojske, čija se legenda zaturala i zametala decenijama, kao i ova posveta.

Ko je to strahovao od sećanja na besmrtnike, da danas još žive u uspomenama potomaka i marginalizovanim udruženjima starih ratnika? Spomenemo ih, uzgred, na skromnim obeležavanjima kakvih godišnjica i prigoda u kojima se, eto, preispitujemo da li je to Srbiji jedini bio put.

- Da su drugi narodi u svoje trajanje mogli da upišu legendu o 1.300 kaplara, ona bi bila na pijedestalu. Svako ime, svaki grob, sijao bi kao sunce - kaže nam Nenad LJubinković, potomak Milana Janjuševića, jednog iz bataljona besmrtnih. - Naši grobovi gotovo se i ne znaju. A tamo gde se znaju, više ih poštuju i o njima brinu stranci nego mi sami. Možda je u tome odgovor zašto smo, danas, tu gde jesmo.

A odgovor ko smo i kakvi smo bili, da nam se divio ceo svet, najrečitije je dala upravo spomen-knjiga Milana Janjuševića. Nalazimo je u Udruženju starih ratnika u Beogradu. Odavde će nam čuvari sećanja dati putokaz. Do Skoplja, otuda do Kolubare, od Kolubare preko Albanije do Krfa i nazad - u slobodu Srbije.

Dočekalo ju je manje od trećine kaplara. Od šest četa studenata i đaka, koji su na putu za front dobili činove, više od četiri stotine stradalo je u toj, prvoj, bici. A više od toga ostavilo je svoje živote u bespućima Albanije. U bezimenim grobovima grčkih ostrva. U plavoj grobnici. Na severu Afrike. U proboju Solunskog fronta.

KAD NAREĐUJE SRBIJA NISU samo sinovi seljaka i zanatlija mobilisani u đački bataljon. Među 1.300 kaplara bila su i deca ministara, profesora, lekara, sveštenika, oficira... LJube Davidovića, Andre Nikolića, Jaše Prodanovića, Petra Peruničića... - Kad naređuje Srbija, naredba važi za sve. - Ostala je poruka Andre Nikolića, ministra i predsednika Narodne skupštine, koji je u rat poslao oba sina, Dušana i Radivoja, studente prava. Nijedan se nije vratio. Sin, jedinac LJube Davidovića, Miodrag, stradao je u proboju Solunskog fronta.

- Pretnja poraza i potpunog sloma Srbiju je stavila pred ovu, najtežu odluku - govori nam general Milisav Sekulić, živi svedok drame kroz koju su, u slobodi, prolazili preživeli kaplari. - Ceo Beogradski univerzitet krenuo je na bojište da vrati moral iscrpljenoj vojsci. Uz Beograđane, krenuli su redom, po Okružnim komandama i Šapčani, Čačani, Užičani, Kragujevčani, Nišlije... Krenuli su i s juga, iz Prilepa, Bitolja i drugih mesta Južne Srbije.


BEOGRAD, TE 1914. GODINE.

Zakrčene ulice. Svet plače i peva. Zaorilo se na železničkoj stanici kada je voz krenuo: „Ruzmarine, moje rosno cveće, tebe varoš više videt neće“. Regruti - đaci i studenti odgovaraju pesmom: „Što bi dike ode u vojnike, što bi škarta, osta da se karta“.

Među dokumentima Udruženja starih ratnika, u pravom bogatstvu tragova slave i stradanja, nalazimo originalni zapis Tadije Pejovića o danu pokreta đačkog bataljona iz Skoplja, zbornog mesta, odakle su krenuli posle samo dva meseca obuke.

- Mi pevamo i marširamo kroz Skoplje, a nove kaplarske zvezdice i bajoneti prelivaju se na suncu - ostavio je sećanje kaplar Pejović. - Dušanov most treperi pod našim koracima. Iz mase dopire prigušen plač, jecaj. Čuju se reči: „Odoše đaci na front, odoše u smrt“. Narod baca cveće, ono se odbija od nas i pada na kaldrmu. Tako su poslednje čete gazile po cveću. Mnogima od nas bio je ovo posmrtni marš. Kasnije, dok smo prolazili kroz druga mesta, isti ispraćaj. Svaka stanica bila je opkoljena narodom koji je došao da se sa nama oprosti. Većini je to bio rastanak zasvagda. Svima naviru suze, samo nama koji odlazimo u smrt nijedna da krene. Mi idemo kao na kakvo veselje. Iz vagona se ori. Prva četa peva: „Oj Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati“... Druga: „Ej trubaču s bujne Drine, ded zatrubi zbor“... Treća: „Srbi ustajte, svoje ne dajte“... Četvrta grmi: „Gde je naša Vojvodina? Živa nam je sahranjena. Al’ ostaše deca njena“...

Tadija Pejović dalje beleži:

- Znali smo da je neprijatelj već zauzeo pola Srbije. Da pali, ruši i ubija na najsvirepiji način. Zato smo svi želeli da što pre stignemo, da preuzmemo borbene dužnosti.

Engleski list „Observer“ o putu srpske mladosti na front ovako je izvestio: „To je jedini primer u istoriji sveta da jedna država, malena Srbija, šalje u rat, isključivo u borbene jedinice, svoj cvet. Svoju budućnost. Celokupnu intelektualnu omladinu, kao poslednju nadu za spas svoje zemlje“.


POSLEDNJE PISMO OCU

MOLIM onoga koji me nađe mrtvog da ovo pismo neizostavno preda adresantu, napisao je na koverti, nekoliko dana pred pogibiju kaplar Strahinja Nušić - Ban. Pismo je namenjeno ocu, Branislavu Nušiću:

Dragi Ago, ne žali za mene. Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih naših ideala koje smo svi mi složno propovedali... Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo. Osećao sam, štaviše, da bih mogao budućoj Srbiji korisno da poslužim. Ali... Takva je sudbina! Tvoj sin Ban“



Sutra: Venac roditeljskih suza

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (45)

rus

18.02.2014. 22:37

slobodu koju su ono platili zivotom mi danas prodajemo tom istom okupatoru austrougarska-evropska unija za saku lazi i veliko nista

Bezposlen

19.02.2014. 00:35

@rus - Upravo tako! Ja stalno razmišljam kako se ovi današnji "vladari" Srbije ne boje prokletstva (ono po narodnom predanju do 12-tog kolena) jer dovoljno je samo videti ovaj i na hiljade ovakvih događaja u ne tako davnoj istoriji i zaključiti da smo slobodu i celovtost teritorije platili krvlju i milionskim žrtvama, a danas to neki sve gaze i pklanjaju teritoriju ne bi li se ulizice ulizale neprijateljima sopstvenog naroda i države!

Bojan

19.02.2014. 05:34

@rus - Imate sansu 16. marta da ih skinete sa vlasti, zaokruzite neku patriotsku opciju i resen problem, sedenjem kuci i belim listicima nista ne dobijate, "prodavaci" imaju interesno-zaludjenu masu koja ce ih i dalje podrzavati.

Jugoslava Pravdic

19.02.2014. 09:03

@rus - Rus....Da, bas tako i to po receptu Hitlerovske Nemacke. Dok Nemacka belesi rekordnu zaradu drzave, dotle, ostale (juzne zemlje) crkavaju. Da, to je taj "Novi svetski poredak."

Branko

18.02.2014. 22:56

To je bila Srbija kojom se ponosismo. Danas se seme toga škarta toliko razmnožilo da ga je više nego korova.

Obren Obrenovic

19.02.2014. 09:31

@Branko - Najbolji su izginuli,a ostao je škart. Na žalost Srbija,za koju su se oni borili,potonula je 1918.

Zoki

19.02.2014. 12:43

@Branko - Ne znam sta ste ocekivali?! Kada ginu mladi, hrabri, posteni, pametni, vredni, ko ce onda da se razmnozava nego skart. Zato je ovo tragedija i glupost, a ne cin za ponos.

Алекса

18.02.2014. 23:04

Занимљиво, да је нека вест о Фарми, већ би бил гомила коментара. Слава им и захвалност што ми постојимо због њих!!!

vrcan

18.02.2014. 23:24

kada ponovo budemo imali ministre i predsednike skupstina cija ce se deca naci na istim spsikovima, ne daj boze poginulih, ali i nezaposlenih, odbijenih sa drugom decom "obicnih" roditelja, kao sto je bilo u to doba, opet cemo biti na dobrom putu. toliko!

vlada

18.02.2014. 23:38

Nažalost i oni su zaboravili! To što se čestiti pojedinci sete da poštuju herojstvo Srbije njihova javnost ne oseća! Kao da smo predodredjeni za žrtvovanje, kao da sa tim uvek moramo računati! I nikad nismo znali da uradimo nešto za sebe!

mijac

19.02.2014. 00:18

sta reci a ne zaplakati toliko zrtava rata a sada se odbacuje i zaboravlja kao da se nije ni desilo.strasno je ziveti u ovakoj zemlji koja se zove demokratska kad se nepostuju zrtve rata.koliko je ljudi izginulo da bi danas neko uzivo...neka im je vecna SLAVA i hvala sto nam podarise ovu slobodu...

Luka

19.02.2014. 01:11

Za to vreme se sin Nikole Pašića baškario po Parizu,on ga je poslao da ne bi poginuo.Dezerter.

Vizionar

19.02.2014. 01:48

Od tih istih , "kupujemo " maglu , neizvesnu buducnost I "nudimo " delove svoje zemlje , natopljenu krvlju nasih predaka. Boze daragi ; da li su nam "sverake mozak popile"????

Zoran

19.02.2014. 02:06

Potrebno je da pisete vise ovakvih tekstova o nasoj historiji neka jednom makar pred smrt naucimo od kog roda poticemo jer danas vise ne znamo ni tko smo ni sta smo i nek nam zaplace srce iz nasih izgubljenih dusa.

MidnighT

19.02.2014. 05:52

Mi,sadasnji Srbi,nismo ne samo dostojni,nego je sramota da se nadjemo u bilo kakvom poredjenju,pa cak i u istoj recenici,sa ovim junacimasamo kada pomislimo,koliko su siromasniji bili,a duhovno za nas ne zamislivo bogati,Pa da li je moguce zamisliti jednog Dragutina Matica(poznat kao oko sokolovo) i Cedu Jovanovica u istoj recenici?Ili mozda Milunku Savic i spisateljicu Biljanu Srbljanovic,ili Brankicu Stankovic?Sve jasno,obraza nemamo,pa ni stida takodje,na zalost.VECNA VAM SLAVA JUNACIN

Sremski front

19.02.2014. 06:08

E sad bi leg'o jedan članak o Sremskom frontu da vidimo kako je "Tito rasipao srpsku mladost i inteligenciju"?

Miljan

19.02.2014. 06:59

Ovo naši osnovci i srednjškolci treba da uče bar jedno polugodište a ne koliko je indijanaca pobijeno u Đavolskoj državi.Koliko stradanja jednog naroda.Večna im slava!

Zoki

19.02.2014. 07:27

To sto ovakve stvari slavimo, umesto da ih se stidimo, dokaz je koliko nismo normalni!!! 1300 dece koja ne znaju ni pousku da drze, a kamo li nesto da urade u ratu, gurnes u smrt i posle svih tih zrtava jos napravis od drzave ono sto je napravljeno, Jugoslaviju koja nas je kostala toliko da se nikada necemo oporaviti... za to je neko trebalo debelo da odgovara, a ne da mu se vracaju posedi...

Nenad CH

19.02.2014. 07:35

Kamo srece da nismo ratovali i samo pricekali da prodje okupacija. Danas bi bili mnogo dalje. Najbolji primer je Ceska!

Немања

19.02.2014. 10:02

@Nenad CH - Камо среће да су они који су владали после рата,направили земљу достојну ове деце.

Milan USA

19.02.2014. 10:07

@Nenad CH - Kamo srece da se Srbija napokon okane BiH. Da nije bilo toga ne bi bilo ni okupacije ni desetkovanja srpskog stanovnistva.

dzoniba

19.02.2014. 11:11

@Nenad CH - @Milan, Druze...ostani ti tamo di si, jer za ovde nisi...Bosna je Srpska i narod koji zivi u Bosni je Srpski...ti ces da mi pricas sta je trebalo raditi...

gogy

19.02.2014. 11:30

@Nenad CH - Pa da,kaže to neko ko je pobjegao u Ameriku!Ne trabunjaj gluposti,svaka normalna država brine o svom narodu!

Ana

19.02.2014. 12:21

@Nenad CH - ili jos dalje tj dublje kao sad otkad takvu politiku vodimo. Sve naji i sve dublji.

Aleksandar

19.02.2014. 13:47

@Nenad CH - @ Nenad CH,Takvi kao ti su tada ostali da se kartaju.Sram te bilo.

Milan USA

19.02.2014. 07:41

Zao mi ove mladosti. Svi bi bili zivi da nije bilo velikosrpske politike prema BiH i Gavrila Principa koji je ubio Ferdinanda i zenu mu Sofiju. Slava im.

Masu

19.02.2014. 14:49

@Milan USA - Kao fol Milan.Zar stvarno mislis da ce neko povjerovati da si Srbin, kako to vole Muslimani reci za takvog: normalan?To im je onaj koji pljuje po svemu srpskom ili sto 99% Srba postuje: istoriji, zrtvama u ratovima,postignucima, Tesli,Rusima, pravoslavlju, pobjedama u 1. svjetskom ratu, pobjedama u 2. svjetskom ratu, srpskim vojvodama, srpskim borcima, Republici Srpskoj, Srbiji, srpskoj Crnoj Gori.. Kao sto rece Knjaz Milos beogradskom pasi:Ne diraj u ranu, na pljuj u corbu koju kusas!

tihivuk

19.02.2014. 07:43

VECNA IM SLAVA I HVALA ! Ej sta uradise ovi na vlasti od 90-ih do danas sa nasom mladoscu???Ubise ih,prodadose i izdadose sve Srbsko mukom,znojem i krvlju steceno,Pa dal moze jagnje od vuka pravdu cekati?

Petar

19.02.2014. 07:54

Dodje mi da pljunem u lice svakom politicaru, i svima koji muzu i kradu ovu drzavu godinama. Da li bi oni dali svoj zivot za Srbiju?

ja

19.02.2014. 08:39

Neka im je vječna slava i Bogu se pomolimo za njih. Braćo Srbi, kada pročitate ovo , nadam se da ćete biti složniji, a ne da se dijelite na partizane i četnike, na rodoljube i izdajnike, na demokrate i nacionaliste, na ...

Mihajlo

19.02.2014. 11:11

Hvala novinarki Mileni Markvoic na ovom divnom tekstu i jos vise hvala Udruzenju starih ratnika sto cuva uspomene na doba kad smo bili ponisan i castan narod.Mozda jednog dana te uspomene motivisu nove generacije da budu bolje nego sto smo to mi danas.

Miro Markovic

21.02.2014. 20:27

Hvala Mileni Markovic na ovom lirsko-poetskom clanku u spomen nasih hrabrih 1.300 kaplara iz Prvog svetskog rata! Suze tuge i ponosa teku niz obraze dok se citaju ovi redovi a istovremeno stid sto mi, koji smo danas zivi,nismo dostojni onih koji su za nas dali svoje zivote, kada je trebalo. Neka im je vecna slava, hvala i laka majka zemlja, pa ma gde da pocivaju, u znanim ili neznanim grobovima.

Boza Nedic Stopanja

16.04.2014. 19:09

Odredjujemo nazive ulica u selu Stopanji do maja 2014 godine. Predlozicu da glavna ulica u selu Stopanji dobije ime 1300 kaplara.

Janko

15.03.2015. 12:16

Odlican tekst. Dokaz da Srbija radije dozvoljava da njeni mladi, najsposobniji stradaju, isele se, nestanu umesto da ih čuva za intelektualne i naučne pobede, ona ih šalje u rat da izginu. Užas.

Marina

08.10.2018. 16:24

Ovo je veličanstveno za jedan narod, tužno i potresno. Ne mogu da prestanem da plaćem dok čitam. Ovo je nešto neviđeno, jedinsveno u istoriji sveta! Hvala vam na tekstu!