Dostinika - prva prestonica Srbije

B. SUBAŠIĆ

21. 09. 2013. u 21:30

Novosti na licu mesta - U najstarijem srpskom gradu, koji je živeo bar dvesta godina pre Nemanjića. Kneževska tvrđava na 1.330 metara nadmorske visine

ZIDINE najstarije srpske prestonice, utvrđenog grada Dostinike, još se bele na severnoj padini uzvišenja Klik, koje se kao divovski prst ispružilo u Sjeničko polje, kod sela Vrsenice. Vrh brega na 1.330 metara nadmorske visine opasuju ostaci tri debela kamena bedema koja su branila dvor srpskih kneževa - „arhonta“, kako su ih zvali romejski carevi iz Konstantinopolja, koji su vladali vekovima pre Nemanjića.

Nalazište prve srpske prestonice Srbije nalazi se na samo desetak kilometara od Sjenice, a ni Sjeničani za nju ne znaju. O ostatku Srbije da se i ne govori.

- Dostinika se više ne istražuje, a ono malo što je otkopano nije zaštićeno. Umesto da u najstariji srpski grad teku reke turista i hodočasnika, njemu preti potpuno uništenje. Kao da je nekom u interesu da se o Dostinici ništa ne zna - kaže arheolog Dragica Premović Aleksić, direktor Muzeja Ras.

Ona objašnjava da je posle nekoliko malih kampanja iskopavanja, od kojih je poslednja završena pre više od decenije, mitska Dostinika prepuštena zubu vremena i divljim kopačima koji je razaraju.

Iako je Muzej Ras vlasnik polovine zemljišta na kome je lokalitet, on ne može da radi ništa, jer nema novca.

Naša sagovornica je prvi arheolog koji je još 1984. godine uočio i istraživao grad čije je ime i položaj zabeležio vizantijski car Konstantin Porfirogenit u delu „O upravljanju imperijom“.

- U pokrštenoj Srbiji su naseljeni gradovi: Dostinik, Černavusk, Međurečje, Dresneik, Lesnik, Salines i u oblasti Bosne Kotor i Desnik - pisao je Porfirogenit.

SRPSKI ARHONTIGOVOREĆI o seobama Srba, Konstantin Porfirogenit navodi da su oni dobili dozvolu od vizantijskog cara Iraklija (610-641) da se nasele u okolini Soluna, u oblasti koja se naziva se Servija. Zatim pominje srpske zemlje u rimskoj provinciji Dalmaciji: „I pošto sadašnja Srbija i Paganija i zemlja Zahumljana i Travunija i zemlja Konavljana behu pod vlašću Romeja, to car u ovim zemljama naseli iste Srbe“. Nakon smrti vladara koji je doveo Srbe na Balkan, a umro je pre 680. godine (pre dolaska Bugara na Balkan), vladao je njegov sin, pa unuk i redom kneževi iz istog roda. Prvi imenom poznati srpski vladar je knez Višeslav, a zatim slede Radoslav, Prosigoj i Vlastimir.

Srbi se prvi put u poznatim dokumentima pominju u franačkom letopisu iz 822. kao „silan narod“ koji je držao veliki deo bivše rimske provincije Dalmacije.

Prve tragovi Dostinike pronađeni su osamdestih dok je još uvek državni projekat istraživanja starog Rasa, kolevke Srbije.

- Kao mlad arheolog dobila sam zadatak da ispitam teritoriju oko Sjenice. Na lokalitetu Velika gradina, na visokom i strmom bregu, otkrila sam ostatke zidina debelih nekoliko metara. Na prvi pogled se videlo da je reč o nečem veoma značajnom - kaže Dragica Premović Aleksić.

Ona je obavestila o otkriću tadašnje naučne autoritete koji su vodili projekat istraživanja Rasa. Samoljubive „veličine“ gotovo da nisu slušale mladu naučnicu. Ona je bila uporna i u sledeće dve godine sama je iskopavala grad. Na svetlo dana iznela je rimski materijal iz kasne antike, vizantijski i, potpuno neočekivano, nalaze srpske keramike, alata i oružja iz devetog i desetog veka.

- Bilo je očigledno da je reč o srpskom utvrđenom gradu, koji je živeo bar dvesta godina pre Nemanjića, a zatim je uništen i napušten u 10. veku, u vreme bugarske ekspanzije. Kad sam predočila te nalaze, 1987. sam dobila sredstva za sistematska iskopavanja, ali mala. Velika istraživanja i novac bili su rezervisani za „odabrane“. Već 1988. posumnjala sam da sam otkrila prestonicu srpskih kneževa Dostiniku, za koju je grupa značajnih istoričara odavno tvrdila da se nalazi blizu današnje Sjenice - pričala nam je Dragica Premović Aleksić, dok smo se vozili putem od Novog Pazara ka Sjenici, dolinom Ljudske reke.

Ovom drevnom saobraćajnicom između obronaka Golije i Pešterske visoravni, već hiljadama godina cirkuliše roba između centralnog Balkana i jadranskih luka.

- Ovo je deo puta Vija metalika, kojim su metali iz istočnog dela provincije Dalmacije, iz kopova Kopaonika i Rogozne, transportovani dolinom Ibra, a zatim kroz prostrano Sjeničko polje. Radi odbrane antičke saobraćajnice Rimljani su podigli početkom 4. veka prvo malo utvrđenje oko koga se kasnije razvila velika srpska Dostinika. Utvrđenje dominira nad celim sjeničkim poljem i ima vizuelnu komunikaciju sa planinama koje ga okružuju: Golijom, Javorom, Zlatarom, Jadovnikom i Giljevom. Pristupačno je samo sa južne strane, na kojoj je sedlo preko kog se odvijala komunikacija sa izvorom pitke vode i uzvišenjem Klik - objašnjavala je Dragica Premović Aleksić.

Ona navodi da je utvrđenje na Velikoj Gradini nastalo početkom 4. veka, da je njegovo korišćenje potvrđeno kroz 6. vek i da je obnovljeno u 9. veku.

- O obnovi utvrđenja u 9. veku govore ostaci objekata u kojima se odvijao život i brojan arheološki materijal: keramički sudovi različitog oblika, veličine, načina izrade i ukrašavanja, metalni predmeti - noževi, alatke, zvona, kameni žrvnjevi, brusevi itd. Ovom periodu, kraju 9. ili početku 10. veka pripadaju i ostaci otkrivene crkve. Postojanje sakralnog objekta unutar utvrđenja samo potvrđuje pretpostavku da se tu nalaze ostaci najstarijeg srpskog grada i praktično prve srpske prestonice, grada Dostinike - pričala je Dragica Premović Aleksić dok smo se uspinjali na Peštersku visoravan, pod nestvarno plavim nebom.

Taj prostor je od preistorije do danas mesto susreta civilizacija, o čemu govore i rezultati arheoloških istraživanja Velike gradine.

- Arheologija je potvrdila istorijske izvore koji govore o zbivanjima u Srbiji tokom 9. i 10. veka, u vreme kada Bugarska osvaja velike delove Balkana. Ras je tada, kaže car Konstantin Porfirogenit, na granici između Bugarske i Srbije, pa je logična pretpostavka da se Srbija tada nalazila zapadno od Rasa. Njena granica je tada verovatno išla dolinom gornjeg toka Ibra, istočnim obodom Sjeničko-pešterske visoravni i obroncima Golije - objašnjava naučnica.

U Srbiji su se, prema beleškama romejskog cara, krajem 9. veka vodile dinastičke borbe između naslednika knezova Mutimira, Strojimira i Gojnika. Istovremeno strelovit uspon doživljava Bugarska, koju želi da se osveti Srbima za teške poraze u prethodnim vekovima. Knezovi „Srblije“, kako je naziva romejski car, ne obraćaju pažnju i ratuju međusobno, iako se nalaze u makazama između Bugarskog i Istočnog rimskog carstva.

- Klonimir, sin kneza Strojimira, sklonio se bio u Bugarsku gde ga je car Boris oženio Bugarkom. U želji da preotme vlast od Petra, Gojnikovog sina, Klonimir je sa vojskom ušao u glavni grad Dostiniku, gde ga je Petar ubio. Kako je Ras već bio u bugarskim rukama, a Klonimir dolazi iz Bugarske i ulazi u Dostiniku da preotme vlast, očigledno je da se Dostinika u neposrednoj blizini Rasa i tadašnje srpsko-bugarske granice - pričala nam je Dragica Premović Aleksić.

U selo Vrsenicu, u čijem je ataru Dostinika, ide se preko mosta nad rekom Vapom na mestu sa srednjovekovnim imenom Mač-brod, što znači otprilike „Prelaz mačeva“. Stari put dalje vodi kroz srpsko selo Gradac. Asfalta ima samo do groblja, na obronku brega strmih strana. Arheolozi su i tu našli temelje srednjovekovne utvrde.

- Gradčani sebe zovu i Galičani, jer postoji predanje da je ovde bilo utvrđenje velikog župana Uroša Drugog, na koga je vojsku lično vodio vizantijski car Manojlo Komnin. Drugo predanje kaže da je Gradac bio letnjikovac Nemanjića i baza za obuku njihove čuvene konjice, jer je prostrano Sjeničko polje bogato dobrom travom i vodom - ispričao nam je Vuk Pantović, pesnik, guslar, kamenorezac i odgajivač pastrmki.

Dok njegova supruga gostima priprema i služi ukusnu domaću hranu za stolovima iznad kanala ledene rečice Vape, Vuk im recituje:

- Kod planine kad dođeš Golije,

đe se soko iznad tebe vije,

đe caruju vuci i orlovi

đe sevaju munje i gromovi,

đe krstare zmajevi i vile

i aždaje gde su nekad bile

u čuvenom Srebrenom jezeru

to je kod nas na ravnom Pešteru.

Onda odlaže gusle i s uzadahom objašnjava da smo došli u selo sa 40 domaćinstava, 120 birača i 30 dece.

- Gradac je retko bogato selo u ovom kraju kad je reč o deci. Ostala su okopnela. Kuće napuštene, samo vikendom po- neko dođe i to dok je lepo vreme, jer nema asfalta. A nekad je ovde prestonica Srbije bila - besedi Vuk, koji turiste vodi do ostatka tvrđave.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (21)

Miro Markovic

21.09.2013. 21:57

Hvala "Nonostima" i muzeju u Rasu sto nama neznalicama prica da su Srbi i njihovi gradovi, vladari, vlastela, i zivi narod postojali pre Nemanjica skoro nekoliko vekova. Postujem Nemanjice i njihove doprinose srpskom razvoju u svakom pogledu, ali, ponekad, oni su se ponasali kao nedavni komunisti. Nisu nista drugo priznavali osim sebe i velicali samo ono sto su bas oni stvorili. Nadjamo se da ce nasa deca da uce bolju istoriju Srba i Srbije nego sto smo mi mogli i smeli u poslednjih 700tak god..

Smaranje

21.09.2013. 23:36

@Miro Markovic - Kad neko uporedi srednjevekovne vladare sa komunistima-stvarno osnovnog obrazovanja nema.Pa odlični su bili naspram ostatka Evrope sigurno... A ti komunisti koje ti spominješ-tek pokazuješ da pojma nemaš-nisu to bili komunisti,nego ljudi koji su sebe samo tako nazivali a o komunizmu pojma nisu imali-tj. oni koji su hteli da budu kapitalisti-ali od narodnih para-zbog takvih je sistem i propao-inače-ovi dnaas su kao nešto bolji od tih tvojih komunista?Ne bih rekao

Realista

22.09.2013. 00:00

@Miro Markovic - Kao i mnogocemu sto nas je snaslo u nasoj istoriji za neznanje i nepoznavanje prednemanjicke istorije je zasluzna pre svega Srpska pravoslavna crkva. Priznavali mi to ili ne njeni stavovi u raznim istorijskim epohama su nas skupo kostali kao naciju. Sada smo tu gde jesmo i zaista nikog drugogh sem nas samih ne mozemo da optuzujemo sto smo na istorijskoj nizbrdici i putu nacionalnog nestanka

kutuzov

22.09.2013. 07:02

@Miro Markovic - Posto naj novija zbivanja pokazuju da se istorija moze tumaciti i ovako i onako, pa se" malo modifikovati " prema trenutnim potrebama ,pa su tu razlicita vidjenja hronicara iz raznih epoha, vise verujem svojim ocima a video sam vreme kada su na sceni bili komunisti i o tome po nesto mogu reci a o Nemanjicima samo ono sto su mi drugi pricali.Ako SFRJ nije bila satkana od razlicitosti onda ni jedna zemlja nije, ako komunisti SFRJ nisu postovali druge onda ko jeste?Jesu velicali ali su i stvorili

MiloBg

21.09.2013. 23:27

"Dostinika se više ne istražuje, a ono malo što je otkopano nije zaštićeno. Umesto da u najstariji srpski grad teku reke turista i hodočasnika, njemu preti potpuno uništenje. Kao da je nekom u interesu da se o Dostinici ništa ne zna - kaže arheolog Dragica Premović Aleksić, direktor Muzeja Ras" - u interesu je svakog političara, bilo našeg, bilo stranog, da se nikad ništa ne sazna o Srbima. Da nas lakše izbrišu.

Vito Raski

22.09.2013. 05:05

70-tih godina, proslog veka,u razgovoru sa Srbinom iz dijaspore, dotakli smo se i pitanja stalnih napada na Srbiju i srpski narod,od strane Zapada,te ne male mrznje prema nama,on mi je rekao nesto sto u tim vremenima nisam,iskreno receno, poverovao,vec mu pripisao kao pristrasnost,nikada ne mogu da zaboravim."Moje misljenje je da na teritoriji Srbije postoje ubedljivi dokazi o mnogo ranijem,nasem,postanku,na prostorima Balkana,kao naprednog naroda.Dokazi su kod njih,ali ih kriju kao zmija noge.

zo

22.09.2013. 05:49

3 komentara i 3 svađe ,tipično srpski .Ovaj optužuje komuniste drugi crkvu,ko je znao za ovaj lokalitet a nije ništa preduzeo e taj je možda kriv.O starom Rasu se tek u poslednje vreme piše u novinama ,o kojem se ništa skoro nije znalo.Naravno to se i nije učilo u školama.

Dusan pravi

22.09.2013. 06:04

Pristojno mesto za prestonicu, posle ove neuspele epizode sa Beogradom. Treba tamo prebaciti drzavne cinovnike, vladu, skupstinu i eto nama novog pocetka. Planinski vazduh, pesterska zima i kamen za pod glavu bi ih vratili u realnost ocas posla.

Aleksa

22.09.2013. 06:15

Svuda u svijetu je srednji vijek u Evropi smatran mracnim dobom. Samo kod nas je to najbolji i najljepsi dio istorije. Pametnom dovoljno.

paki

22.09.2013. 10:55

@Aleksa - sta reci za ovaj komentar? Posle pada zapadnog Rimskog carstva i hiljadugodisnjeg mraka zapadne evrope , sva anticka iteligncia je naselila Konstantinopolj i istocno carstvo. Tako da Vinzantija i Srbija i drugi narodi u istocnom carstvu nisu bili u mraku do dolaska Turaka a onda je zavladala potpuna tama.

Geoist

22.09.2013. 12:01

@Aleksa - U zapadnoj Evropi jeste srednji vek bio mračno doba, ali u Vizantiji i zemljama pod njenim uticajem, to nije bilo mračno doba.

aco

23.09.2013. 11:40

@Aleksa - Da dodam: srednji vek je u zapadnoj Evropi bio tako i toliko mracan da nije bilo, najpre Vizantije a onda i Persijanaca i Arapa nista od dostinuca antickog sveta do nas doslo ne bi. Nista ! Uspon zapada krece sa krstaskim osvajanjem Carigrada i enormnim kolicinama zlata tamo opljackanim. A Vi, postovani imenjace, umesto sto sebi dajete za pravo da odredjujete ko je to pametan i sta je to dosta - bolje citajte malo vise... Pozdrav

Miro Markovic

22.09.2013. 06:27

Ako Srbi pre Nemanjica 'nisu postojali', ko je onda podigao staru Petrovu crkvu nedaleko od Novog Pazara? "Zvanicna" srpska istorija kaze da je srpski Sabor kod Petrove crkve izabrao Nemanju za zupana. Dakle, ostaje da se kaze jasno i glasno da su Srbi bili krsteni i pravoslavni i pre Nemanjica i da su imali veoma ogranizovanu i jaku drzavu. Zasto se o tom periodu srpske istorije neprkidno cuti? Kome to odgovara?

Mandarina

24.09.2013. 12:50

@Miro Markovic - Poštovani, samo jedna digresija. Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, kod Novog Pazara, nije oduvek bila pravoslavna, jer pravoslavlje kao ogranak hrišćanstva, pre 1054. godine, nije postojalo. A crkva je, svakako, sagrađena mnogo pre sredine XI veka...

Сузана

08.08.2014. 08:58

@Miro Markovic - Видите, врло вам је нетачна дигресија. Хришћанство - православно Хришћанство је било једино до 1054 када долази до раскола и тзв. Запад теби себи ствара могућност да у име цркве продаје опрост, води крсташке ратове, уводи институцију Папе са све папском државом, ратовима, убиствима, конкубинама, децом итд. Нема ту огранака. А црква Светих Апостола Петра и Павла је одувек била православна. И православни Хришћани се моле да се одлутали врате правој, изворној вери - православном Хришћанству.

Vladimir

22.09.2013. 08:01

Svako ko se iskreno i pošteno bavi istorijom, zna da je vekovima pre Nemanjića srpska prestonica bio Skadar. Srpski velmoža Vojislav je dva veka pre nemanje satro vizantijsku vojsku od 60 000 vojnika, to su opšte poznate činjenice. Doduše, one se ne ''reklamiraju'' iz čisto političkih i crkvenih razloga .

biljana

06.10.2017. 18:12

@Vladimir - Скадар је био престоница за време кнезова Владимира и Војислава, као и краљева Михајла и Бодина у 11 веку, али пре њих је династија Вишеславића столовала у Расу. Ни мени није јасно ово са Достиником.

Julius

22.09.2013. 09:47

Otkud sad ovaj Dostinik, prvi srpski grad i kolevka Srbije? Pa zar nije Kosovo kolevka Srbije, ili su "naucnici" otkrili jos jednu kolevku Srbije? Svasta!

miki

22.09.2013. 11:36

@Julius - eee a sta tek reci za Skadar koji je bio glavni grad Srbije pre Nemanjica..............manje ili vise oko 650god. neki arheolozi tvrde i oko 1000god.

Zoran

22.09.2013. 19:14

Ime Gradine se ne izgovara Dostinik. Ja sam prijatelju napravio sajt o Gradini ili da vas ispravim ,,Destinik,, ili Destinikon ,pravilan naziv za ovaj najstariji Srpski grad. Ispravicu vas i za naziv sela,ne zove se Vrsenice. Muslimani tako izgovaraju naziv tog sela.To selo se zove Vrsjenice.Jos jednom da vas uputim na naziv Gradine iznad sela Vrsjenice.Taj grad pominje Porfirogenit u svojim spisima a to potvrdjuju i K.Jiracek i F.Sisic .

Senice

22.09.2013. 23:18

@Zoran - Oblast - župa Senice postojala je još u vreme Nemanjića o čemu svedoče povelja kralja Uroša je pisana "na Senici", cara Uroša " na Senice", a sultana Mehmeda II "na Sinicah". Naziv Sjenica za palanku osnovanu u 17. veku je prihvaćen tek 1912. godine, pod uticajem doseljenika iz Crne Gore i Bosne.