Zaovine na Tari - smaragna voda među planinama

ZNAMENITI Tarabići su još u 19. veku prorekli da će „kad Đurđevdan padne na Veliki petak“, Drina poteći uzbrdo Tarom, objašnjavaju žitelji Zaovina namernicima koji se zaprepaste kad vide njihovo jezero koje blista na oko 1.000 metara nadmorske visine. Razlivena u pet zaliva u brdima obraslim borovima i Pančićevim omorikama, njegova voda je čudesno bistra i ima isti smaragdni preliv kao i Drina.

- U jezeru i jeste Drina koja šiba kroz „Tošiba“ instalacije, koje nam napraviše braća Japanci osamdesetih godina prošlog veka - stručno objašnjava Zaovljanin Đorđe Kojadinović, danas vodič hotela „Tara-grin“ u Bajinoj Bašti. - Jezero je deo prve evropske reverzibilne elektrane „Bajina Bašta“. Kada Drina nadođe onda viškove vode moćne pumpe je guraju uzbrdo u nekoliko veštačkih jezera od kojih je Zaovinsko najveće, a razlika u nadmorskoj visini je čak 610 metara. Kad nivo jezera Perućac kod brane opadne, onda se ista voda vraća 1.700 metara nazad kroz kosi cevovod i osam kilometara kroz tunel.

Pošto je ovih dana nivo vode u Zaovinskom jezeru opao, na obalama su se ponegde ukazali temelji kuća starog centra sela Zaovine koje je 1982. potopljeno. U smaragdnim dubinama, koje premašuju 100 metara kad je planinska akumulacija puna, ostali su osnovna škola, crkva, strugara, zadruge i domaćinstva koje su živela u bajkovitoj dolini Belog Rzava. Iako su na obali veštačkog jezera odmah sagrađeni novi centar sela, moderna škola, dom kulture i stanovi i uvedena struja više, stanovništvo Zaovina ubrzano je napuštalo Taru.

Zaovljani su bolji život potražili u gradovima i fabrikama, koje je sasekla tranziciona kosa.

- Sad se i Zaovljani i njihovi potomci vraćaju i obnavljaju napuštene porodične kuće ili podižu nove zbog sve više turista koji dolaze da uživaju na čudesnom jezeru usred šuma Tare - kaže Đorđe Kojadinović, dok se na „mikro-smederevcu“ krčka pasulj u zemljanom loncu za grupu izletnika raštrkanih po livadama i obali jezera. - Gosti odsedaju u Bajinoj Bašti i dolaze na izlet do jezera ili traže smeštaj u seoskim domaćinstvima i vikendicama, a najzagriženiji ljubitelji prirode kampuju i pecaju duž 40 km duge obale. Sve češće se čuje radosna cika dece koja pljuskaju u kristalno čistoj vodi jezera koje je pre više od trideset godina raselilo Zaovljane, a sada ih vraća kući.

REZERVAT PANČIĆEVE OMORIKE
Veliki srpski prirodnjak Josif Pančić upravo je u Zaovinama 1875. godine otkrio čuvenu omoriku koja prirodno raste samo na ovom delu Tare. Danas se uz jezero u vrtoglavo strmoj klisuri na šturoj podlozi od stene serpentinita nalazi zaštićeni rezervat Pančićeve omorike. Istom klisurom kroz cevi i tunele Drina putuje uzbrdo, baš kao što prorekoše Tarabići.