Reportaže

Vukovar: Pravi život je tamo daleko

Jovanka SIMIĆ

06. 06. 2013. u 21:30

Na licu mesta: Reporteri „Novosti“ u Vukovaru, gde Srbi i dalje vode tešku bitku za svoj identitet i opstanak. Ćirilicu ne vole ni pekari ni ombudsmani

MESTO na kraju sveta iz kojeg je život davnih devedesetih utekao glavom bez obzira, i bez vidljive namere da se tu skoro vrati, zove se Vukovar.

Ionako sumornu sliku strogog centra grada u kojem još uvek, poput ukletih belega, štrči nekoliko zgrada-kostura iz poslednjeg rata, pojačava nimalo lep pogled na stare, raskopane ulice. Novi i uglancani su samo predizborni bilbordi koji najavljuju „med i mleko“. A pošto su glasačka mesta zatvorena, poslednjih dana putarima kao da je opao radni elan.

- Vlast nam obećala „šetnicu“ kao u nekom velegradu - nezadovoljno, sebi u bradu mrmlja stariji Vukovarac. - Govorili, prekriće ceo centar specijalnim pločama, preporodiće se grad, ali sad se ne zna kad će i da li će to uopšte biti.

Trebalo bi da bude najduže za dva meseca. Jer tačka na izbore nije stavljena ni posle dva izborna kruga. Izabrani su gradonačelnik Željko Sabo (SDP) i njegov zamenik Srđan Milaković (SDSS), ali za Gradsko veće je pata karte. Dobra vest je da nove vlasti nema bez podrške Srba.

DVA PRAVOSLAVNA KRŠTENJA ZA GODINU OBNOVA pravoslavnog Sabornog hrama iz 1737, posvećeg Svetom Nikolaju, koji je teško oštećen 1991. godine, trebalo je već da bude okončana, ali isprečio se stečaj hrvatske firme koja obavlja graditeljske radove. Crkva je obnovljena samo spolja, unutra su postavljeni vitraži i urađene instalacije. Prota Dušan Marković obavlja bogosluženja u improvizovanoj kapelici u susednoj, oronuloj zgradi. Prošle godine imao je prota dva krštenja i 35 opela.

- Bez nas Gradsko veće neće moći da bude formirano jer na jednoj strani smo SDP i mi iz SDSS sa ukupno 12 većnika, a toliko na drugoj strani imaju imaju HDZ i hrvatske nacionalne partije - kaže dr Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke.

Za većinu obema stranama nedostaje po jedan većnik (odbornik), pa ostaje da se vidi da li će u naredna dva meseca, koliko traje rok za formiranje vlasti, biti preletača, ili će ponovo svi na izbore.

Hoće li srpski predstavnici odoleti iskušenjima?

- Mi čvrsto verujemo da naša tri većnika neće pokleknuti - kaže dr Stanimirović. - Nadamo se da će i izabrani predstavnici SDP-a ostati verni svojoj stranci.

Srbi su, zapravo, svojim glasovima u znatnoj meri doprineli ovako dobrom izbornom rezultatu Socijaldemokratske partije premijera Zorana Milanovića u celoj Hrvatskoj, a naročito u Vukovaru. Bili bi brojniji srpski mandati da su naši sunarodnici bili jedinstveniji. Ali nisu. Osim SDSS, u izbornoj bici za Vukovar učestvovali su i Naša stranka (Jovan Ajduković), DPS (Veljko Džakula) i SNS (Milan Rodić). Poslednje tri nisu uspele da osvoje nijedan mandat. Uzalud je rasuto nešto više od hiljadu srpskih glasova.

Nasuprot našim sunarodnicima, stranke hrvatske desnice, predvođene hadezeovcem Ivanom Penavom, načinile su žestoku ofanzivu na Vukovar koja je kulminirala serijom protesta protiv ćirilice.

Da li će srpski jezik i pismo posle ovih izbora konačno dobiti pravo građanstva u Vukovaru, i dalje je neizvesno. Među 27.000 žitelja Vukovara trećina su Srbi. Zakon o ravnopravnoj upotrebi svog jezika i pisma ovde je, uprkos zakonu, osporen samo Srbima, ali ne i Mađarima, Nemcima, Slovacima...

- Na tom planu, mi puno očekujemo od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju - kaže zamenik gradonačelnika Srđan Milaković, mladi pravnik koji je studije prava završio u Novom Sadu. - Mi ne tražimo nikakva posebna prava, nego samo da država Hrvatska počne da poštuje svoje zakone.

VODOTORANJ KAO SUVENIR VODOTORANJ, izgrađen 1968. godine i dalje je prvi simbol Vukovara. Uočljiv je sa nekoliko kilometara udaljenosti zbog visine od 60 metara, a i zbog ratnih oštećenja koja hrvatske vlasti nemaju nameru da saniraju. Nedavno je doneta odluka da vodotoranj ostane takav „sa svih 600 ratnih rana“, kao suvenir i svojevrsna opomena. - Tako su odlučile vlasti - kažu starice Ksenija i Irina.- A mi koji živimo tu preko, svakog jutra, hteli - ne hteli, najpre se setimo rata.

Zakon i život u Vukovaru se veoma često razilaze. U mnoštvu primera, a dva su najilustrativnija.

- Molim vas, jedan hleb - u žurbi, preturajući po novčaniku, u jednoj vukovarskoj pekari obratila se Dragana M.

- Mislite kruh - ledenim glasom upitala ju je prodavačica.

- Važno je da ste vi razumeli šta tražim - odgovorila je Dragana, koja kaže da svaki vukovarski Srbin barem jednom dnevno doživi takvu neprijatnost.

Drugi, neveseli događaj te vrste odigrao se ovih dana u Uredu pučkog pravobranitelja (ombudsmana) u Osijeku. Ispod usaglašenog teksta potpisali su se svi učesnici, među njima i predstavnica Srba. Njen ćirilični potpis iziritirao je hrvatsku ombudsmanku, koja se veoma zabrinula „kak’ će ovi u Europi to uspjet pročitat“.

Da bi izbegli takve neprijatnosti, većina ovdašnjih Srba prećutno se odrekla prava na dvojezičnu ličnu kartu. Zapravo, takve dokumente imaju, zasad, samo njihovi politički predstavnici.

Ćirilica je u Vukovaru pravi raritet. Izbrojali smo samo tri primera. Ćirilični natpis na zdanju nekada ugledne srpske porodice Paunović u centru grada opstao je samo zato što je postavljen visoko na fasadi. Srpsko pismo krasi i naziv restorana „Mornar“ na obali Dunava, i na tabli na zgradi u kojoj je Zajedničko veće srpskih opština.

Svetao primer je Srednja tehnička škola „Nikola Tesla“ u kojoj od 475 đaka neznatnu većinu čine Srbi. Istina, na novoj, tek renoviranoj zgradi još nema dvojezične table, ali su zato dnevnici na oba jezika i pisma. To je ujedno i dupli posao za 78 nastavnika, koji svako naziv predmeta, ime đaka i svoj potpis moraju da napišu dva puta. Na oba pisma.

Direktor Đorđe Lukić ističe da incidenata na nacionalnoj osnovi među decom nema. Primer đacima daju profesori. Ovo je jedina škola u Vukovaru u kojoj u istoj zbornici zajedno sede srpski i hrvatski profesori!

Vukovarska privreda praktično i ne postoji. U ruiniranim pogonima nekadašnjeg jugoslovenskog giganta, Fabrike obuće „Borovo“, koja je nekada imala oko 24.000 radnika, danas je svega 1.500 zaposlenih.

Drugi gigant „Vupik“, preselio je odavno svoje pogone južnije, u nekoliko gradova Hrvatske. Sama država, kažu Vukovarci, seti se ovog grada najčešće povodom nekog od datuma iz prethodnih ratova.

Nezaposlenost je ovde zajednička muka i Srbima i Hrvatima.

- Da se nisam priučio kamenorezačkom zanatu i otvorio svoju radnju, teško da biste me sada sreli u Vukovaru - kaže mladi otac koga smo sreli u šetnji sa dvogodišnjim sinčićem i suprugom.

Nasuprot njima, Dragana Jeckov izbegava šetnje Vukovarom. Kaže da nema volje više da gleda sumorna lica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije