Komentar: Izbori i okupatori

MILOVAN Danojlić, u jednom tekstu, pominje sociologa i antropologa Emanuela Toda, koji je pisao o izborima u Danskoj 1943. godine. Socijaldemokrate su, na toj konsultaciji izbornog tela, dobile 46 odsto glasova, drugoplasirani oko 20, i tako dalje, sve do nacionalsocijalista sa dva procenta pristalica, na uveseljavanje nemačkih okupatora, stvarnih gospodara u tom trenutku porobljene zemlje.

Postoje mnogobrojne stranke u Srbiji koje bi da budu na vlasti sa par odsto glasova birača, ali za takvu operaciju neophodno je da Srbija bude "meko" ili "tvrdo" okupirana. Budući da nije tako, oni izbegavaju izbore i priželjkuju neku okupaciju koja bi im išla u prilog, te bi kao eksponenti okupatora i bez ikakvog procenta glasova podrške, mogli da zauzmu vlast. Postoje izvesna neslaganja u izboru okupatora, ali im je najbliže da to bude briselska EU. Trampa bi, nekako, u saradnji sa američkom dubokom državom i liderima iz nekih zapadnih država, da obore s vlasti i onda bi okupator bio potpuno prihvatljiv. U tu svrhu se pišu stalne prijave i pritužbe protiv ruskog ili kineskog uticaja na Balkanu i u Srbiji. Potpisuju ih ne samo stranački lideri, nego i tobožnji intelektualci i nevladine perjanice finansirane i od naše, a pre svega, od tuđih vlada.

Samo u okupiranoj Srbiji ove stranke, okupljene ko zna u šta, mogle bi njome da vladaju. Tada bi izbori bili izlišni, jednostavno bi kao aktivni kolaboranti postali namesnička vlast. Bojkot izbora ih svesrdno preporučuje za tu ulogu.

Jedino suverena, nezavisna i vojno neutralna Srbija je u interesu srpskog naroda. Na taj način, i sa tom svešću, naša država ostaje relevantan faktor u aktuelnom svetskom sukobu suverenizma i globalizma. Tako smo i izbegli katastrofu koja nas je mogla snaći tokom pandemije.

Temelj te pozicije je i antifašistička borba i antifašističke tekovine te pobede, kojoj se navršilo 75 godina. Nismo se baš ni mi proslavili njenim obeležavanjem. Buka u maniru "EU nema alternativu" poprilično je zaglušila proslavu Dana pobede nad fašizmom. "Fejsbuk" se sramno proslavio cenzurisanjem znamenja pobede nad fašizmom, a pre svega simbola Crvene armije, koja je izvojevala najveću civilizacijsku pobedu potonjih i narednih vekova.

Čedomir Čupić Ljubo

U Srbiji se, na našu žalost i zgražanje, dogodio uoči tog dana još jedan u nizu fašističkih izgreda pred Skupštinom, kada su nasilnici fizički napali narodne poslanike i ministre. Podsetilo nas je to na ubistvo naprednog studenta Žarka Marinovića 1936. godine. Nožem su ga pred fakultetom izboli orjunaški batinaši, koje je na suđenju branio Dimitrije Ljotić! Žuti su mu posle 5. oktobra oteli ime ulice u Beogradu. A još uvek se dan njegove smrti, 4. april, više nego skromno, izbegavajući pomen njegovog imena, obeležava kao Dan studenata BU.

Ne budemo li aktivno i beskompromisno i stvarno, a ne verbalistički, prazno i frazerski, čuvali sećanje na antifašističku borbu i pobedu nad fašizmom, i ne budemo li baštinili tu tradiciju, dešavaće nam se razne strahote. Neće više biti mesta za Čedomira Čupića Ljuba i njegov predsmrtni veličanstveni osmeh i neće biti mesta za Žarka Marinovića.

Ali će početi da nas javno pohode, na samo jutro Dana pobede nad fašizmom, Sekula Drljević i Savić Marković Štedimlija, u liku i glasu ustaškog pevača Tompsona iz RTCG. Ili će nam se ukazati sam poglavnik Ante Pavelić, u vidu poštanske marke iz Severne Makedonije.