Država Srbija ima odgovor na sve izazove

KAKO se odvija život u vanrednom stanju i kada će i da li će se uvesti celodnevni policijski čas, neka su od pitanja koja neposredno okupiraju našu javnost. Sve što se čini opravdano se čini u ratu za odbranu života u Srbiji.

Ali početna borba, valja se podsetiti, za odbranu života naroda, počela je 2014. godine. Te godine otpočele su, kako se kaže, teške reforme, konsolidacija budžeta, javnih prihoda, poreskog sistema, smanjivanje javnog duga Srbije koja je bila pred bankrotstvom, te je Vlada Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem odlučila da posegne za najtežim i nepopularnim merama. Jednostavno rečeno, počela je obnova razorene srpske države.

Vladavina žutog kartela dovela je Srbiju na rub ponora. Javni zdravstveni sistem bio je svesno i koncepcijski urušavan. Došlo je to potpunog favorizovanja privatnih bolnica. U tu svrhu državne bolnice ostajale su i bez aparata i druge neophodne opreme. Kilometarske su bile liste čekanja na pregled ili intervenciju. Godinama se nije odobravala niti na drugi način stimulisala specijalizacija lekara.

Dosledno i koncepcijski slamani su svi preostali tragovi socijalne države. Primitivni i cinični neoliberalizam je prosto carovao - i politički i medijski i ekonomski. Trošile su se pare od privatizovane državne i društvene imovine. Poreske discipline nije bilo. Skupo zaduživanje zemlje je dostizalo vrtoglave brzine. Penzioni fondovi su uništeni. Stopa nezaposlenosti je neprekidno rasla. Infrastrukturnih radova gotovo da nije bilo.

Naredba NATO da se satre nepobeđena Vojska Srbije uspešno je i sistematski sprovođena. Sve nade su polagane u bratsku Nacionalnu gardu Ohaja. Zamislite samo kako bi sada u ovoj zarazi virusom korona izgledala Srbija. Nema naše obnovljene Vojske Srbije, ali pomoć očekujemo od Nacionalne garde Ohaja, sve sa gumenim čamcima, a pod komandom Dragana Šutanovca!

Svaka pomisao o održanju sistema društvene samozaštite bila je potpuno ignorisana. Ministar Aleksandar Vulin, tu skoro, bio je izvrgnut ismevanju i ruglu zbog pomena obnove sistema samozaštite i odgovarajućih kurseva obuke u tu svrhu. Sve je po tom pogubnom globalističkom neoliberalnom modelu trebalo prepustiti nevladinim organizacijama i organizacijama civilnog društva, koje su morale postati "četvrti stub vlasti". U suočenju sa pošasti virusa korona ovaj spolja oktroisani segment samoorganizovanog društva je ne samo potpuno podbacio, nego se pokazao i kao činilac ozbiljne štete. Višegodišnje pripreme su se odvijale za nešto drugo, a ne za pandemijsku krizu i teža nacionalna iskušenja.

Srbija je sistemski deindustrijalizovana, a istovremeno je zapostavljana njena poljoprivreda. Svaki pomen saradnje sa Kinom i Kinezima dočekivan je od medijskih perjanica "druge Srbije" sa gotovo rasističkim podsmehom uz huškanje EU da nam zbog te saradnje uvede sankcije. Saradnja su Rusijom je bila nešto i nepoželjno i nedopustivo. Prilagan je odavde iz Srbije ne mali doprinos zapadnoj rusofobiji. Uopšte nije lako napraviti ni ovlašni katalog razarajućih posledica vladavine žutog kartela.

Ovom pogubnom vladanju stalo se na put upravo promenama iz 2014. godine. Zahvaljujući tome moguća je i ovakva teška borba protiv virusa korona. Obnovljene bolnice i oporavljen javni zdravstveni sistem pokazuju svoj značaj. Uviđamo koliko u tom sistemu ima predanih i fantastičnih stručnjaka koji pokazuju da se na muci poznaju junaci. Država svojim, našim parama, nabavlja najveći deo medicinske opreme. Robne rezerve funkcionišu i nema nestašica hrane ni drugih za normalan život neophodnih stvari. Država preuzima na sebe brigu za očuvanje zaposlenosti. Država obezbeđuje novac za nastavak održanja i nastavak privređivanja. To čini svojim institucionalnim sistemom i koristeći moderna sredstva. Pred našim očima pojavljuje se Srbija kao socijalna država. Onakva kakva je morala i mora sve više biti. Svima nam se obznanjuje da budućnost pripada suverenim, nezavisnim i socijalnim državama.