Vučić sa Varhejijem o evrointegracijama: Zadovoljan sam naporom Evropske komisije i novom metodologijom - ali, šta dobijamo ako ispunimo uslove?

VARHEJI: REGIONALNA SARADNjA PRIORITET,MALI ŠENEGEN DOBRA INICIJATIVA

Za EU će u narednom periodu veliki priroritet biti regionalna saradnja, izjavio je danas evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji, te u tom kontekstu pohvalio inicijativu poznatu kao "mini Šengen".

Regioanlna saradnja će, ističe Varheji, biti posebno ojačana kroz novu metodologiju za proširenje EU i predstojeći samit u Zagrebu.

Na pitanje novinara šta bi, kao iskusan diplomata, savetovao Srbiji - da li da prihvati novu metodologiju i da li je upoznat sa setom preporuka za proširenje EU koje su nevladine organizacije iz Srbije poslale Briselu - Varheji je rekao da ne bi davao konkretne savete i da svaka zemlja treba sama dobro da razmisli, ali da nije upoznat sa tom inicijativom NVO.

Kaže da bi u prvom planu trebalo da bude strategija ekonomskog razvoja i reforme, kao i da ekonomski napredak i reforme vrlo intenzivno napreduju u Srbiji.

Varheji dodaje da, ipak, još uvek treba neke stvari da se dostignu u drugim oblastima, ali da nije na njemu da daje procene.

Pohvalio je inicijativu mali Šengen i poručio da bi ona trebalo da bude otvorena i za ostatak regiona, kao i da želi da ohrabri sve u regionu da se priključe, jer će to doprineti promenama i razvoju privrede.

Ističe da je cilj da čitav proces bude kredibilniji i da je zato važno da region učini sve što može kako bi bila olakšano kretanje i trgovina, zbog čega je inicijativa Mini Šengen dobrodošla.

"Šsto se tiče drugog pitanja nisam video tu listu preporuka, ali prepostavljam da ti saveti slažu sa onima što mi poksusavamo inace da uradimo", naveo je evropski komesar.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na to rekao Varhejiju da je inicijativa Mini Šengen otvorena za sve druge i da je Srbija su pozvani i svi iz tzv. zapadnobalkanske šestorke, i Crnja Gora, BiH i Priština.

"Na njima je da donesu odluku da li žele da učestvuju ili ne", poručio je predsednik Srbije.

Kaže da je znao da će tu biti bezbroj muka i problem, kao i bezbroj "babica", onih koji će želeti da nam drže lekcije i kažu neku pozitivnu reč a da rade sve protiv inicijative, ali i da im i onih koji Mali Šenegn istinski podržavaju.

Vučić je dodao da je za tu inicijativu ključno da se postignu četiri slobode: kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga.

ODLUČIĆEMO POSLE ZAGREBA, LIČNO SAM ZA NOVU METODOLOGIJU

Srbija ne može da pruži konačan odgovor po pitanju nove metodologije pristupanja EU pre Samita EU - Zapadni Balkan u Zagrebu, dok ne vidi šta tačno može da dobije, a šta da izgubi, izjavio je danas predsednik Aleksandar Vučić i istakao da je on lično za novu metodologiju kao okvir pregovaračkog procesa.

"Moramo da razgovaramo, da razumemo, ali i da sačekamo da dođe Samit u Zagrebu, pa da vidimo šta je to što dobijamo ako zatvorimo jedan klaster, jer bez toga ne možemo da napravimo računicu. Teško je očekivati konačan odgovor Srbije pre nego što dođe Zagreb i pre nego što vidimo šta je tačno što možemo da dobijemo, a što možemo da izgubimo", rekao je Vučić.

Zato će Srbija pokazati strpljenje, dodao je Vučić na zajedničkoj pres konferenciji za evropskim komesarom za susedstvo i proširenje Oliverom Varhejijem.

On je istakao i da Srbija pokazuje apsolutnu otvorenost, jer zna za dobre namere i Varhejija i predsednika Francuske Emanuela Makrona i mnogih drugih u Evropu uniji, koji , kaže, žele dobro i nama i celom regionu.

Vučić je naveo da je nova metodologija rezultat dogovora u okviru zemalja članica EU koje su prilično skeptične u vezi proširenja EU, ali da u ovome što smo dobili "kao papir" ne vidi samo probleme, već i mnogo šansi i mogućnosti za Srbiju.

On je rekao da je Srbija u okviru klastera nazvanog unutrašnje tržište, otvorila polovinu poglavlja, a u okviru konkurencije i inkluzivnog rasta, dve trećine.

Prema njegovim rečima, za Srbiju su od ključnog značaja tzv. ekonomska poglavlja, od kojih se neka tiču i obrazovanja i kulture, jer se tu može mnogo uraditi, kao u oblasti poljoprivrede.

"Onda bismo imali značajno veće mogućnosti za dalja unapređenja u tim oblastima, u smislu finansijske podrške mogli da očekujemo mnogo više od EU i onda bi se videli pravi, ogromni rezultati, koje bismo postigli ukoliko bismo u budućnosti bili deo EU", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je ponovo izrazio zahvalnost za veliku finansijsku podršku koju je Srbija dobila iz Fonda solidarnosti EU u vreme poplava 2014. godine, ali i istakao da su tada Bugarska i Rumunija, kao zemlje članice, dobile 20, odnosno 30 puta više novca.