Opozicija se uplela u mreže

TEK završena kampanja za izbore u Beogradu pokazala je da se većina opozicionih stranaka opredelila da bitku za birače vodi po društvenim mrežama. Tradicionalno oglašavanje - preko televizija i novina - bilo je skoro zanemarljivo.

PROČITAJTE JOŠ - Đilas: Izbori neregularni; Šapić: Cilj bio da dođemo u situaciju da nešto menjamo (VIDEO)

Postizborne analize će pokazati i da li je ovaj zaokret u načinu vođenja kampanje uzrok kraha pojedinih lista i svojevrsni bumerang, jer "Tviter" ili "Fejsbuk" mogu da stvore pogrešan utisak o snazi partija, pošto stavove najčešće razmenjuju - istomišljenici.

PROČITAJTE JOŠ - IZBORI 2018: Internet ruši tišinu

Bojan Klačar, analitičar iz CESID-a, navodi da su dva razloga zašto su se opozicione partije opredelile za dominantniju kampanju na internetu:

- Prvi je prinudni, jer te stranke nemaju novca da budu prisutne na televiziji. To su imale samo liste oko Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa. Drugo, odlučili su da zadrže biračko telo za koje misle da će glasati za njih, a nisu se trudili da pridobiju nove. Pogrešno su procenili, verujući da komuniciraju samo sa svojim biračima. A to su oni koji bi na bilo kojim izborima glasali protiv Vučića, to glasačko telo se samo preliva u zavisnosti da li je opozicioni lider Đilas, Saša Janković ili neko drugi.

Klačar ukazuje na to da internet u Srbiji, pa i u Beogradu, još nije dominantan kanal s najvećim uticajem, već primat i dalje drži televizija.

Da je nedostatak novca jedan od bitnih razloga za okrenutost opozicionih stranaka internetu, a ne klasičnim medijima, mišljenja je Voja Žanetić, stručnjak za marketing.

On objašnjava da smo postali liberalna demokratija, a u takvim zemljama, kakve su recimo Mađarska ili Crna Gora, izbori predstavljaju overu onih koji su na vlasti:

- Taj sistem se odlikuje jakom vezom vladajuće partije, države i para. Tad jača i partijska infrastruktura, a dobijete i medije. U takvim okolnostima opozicione partije ili nemaju para ili organizacije, a bez toga nemaju ni pristup medijima. DS dok je bio na vlasti je sve to imao, ali kad je sišao sa vlasti izgubio je.

Žanetić ukazuje na to da u tim okolnostima opozicionim partijama ostaje jedino internet.

- Kad vidite da je prosečna starost birača veća od 44 godine, nije teško da se zaključi koliko njih onda koristi društvene mreže. Internet nije dovoljan da se masovnije dopre do birača, jer ogroman broj ljudi i dalje najviše gleda televiziju. Takođe, i vlast poput opozicije ima vrlo jaku i razgranatu mrežu na "Tviteru".