Tačka na granicu sa BiH

VEĆ tokom novembra biće ubrzan rad na predlogu potpunog razgraničenja između Srbije i BiH, a cilj je da sve bude spremno kako bi dogovor bio zaokružen na najvišem političkom nivou, prilikom posete članova Predsedništva BiH Beogradu 6. i 7. decembra.

Mladen Ivanić, Dragan Čović i Bakir Izetbegović u decembru će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i sa predstavnicima Vlade i upravo će pitanje granice biti glavna tema. Temelj dogovora kojim bi, 22 godine od završetka rata u Bosni i Hercegovini, konačno trebalo da bude stavljena tačka na graničnu liniju dveju država, postavljen je prilikom Vučićeve septembarske posete Sarajevu.

Pročitajte još - Sporne međe Srbije i BiH

Tada je razgovarano i o tome da se mešovita međudržavna komisija reaktivira, da bi se do kraja godine postigao dogovor i oko spornih 40, od ukupno 335 kilometara linije razdvajanja Srbije i BiH.

Konačan dogovor još nije postignut oko teritorije kod hidroelektrana "Zvornik" i "Bajina Bašta" na Drini. Ovi objekti pripadaju Srbiji, ali se delom nalaze na teritoriji BiH zato što granica ide sredinom rečnog korita Drine. Kao moguće rešenje pominjala se mogućnost da BiH pristane da se granica u tom delu pomeri na levu obalu, a da na drugom mestu dobije deo vodene površine koji pripada Srbiji.

Pročitajte još - Vučić: Pred Hojtom sam branio nezavisnost

Sporan je i deo granice kod sela Štrpci u opštini Rudo, gde železnička pruga Beograd-Bar u dužini od 12 kilometara prolazi kroz BiH. Nerešena tačka su i sela Međurečje i Sastavci, između opština Priboj u Srbiji i Rudo u BiH. To je prostor od oko 400 hektara koji pripada susednoj državi, ali je okružen teritorijom Srbije.

SPOR SA HRVATSKOM

SRBIJI predstoji i rešavanje pitanja granice sa Hrvatskom, ali se u tom procesu manje odmaklo. Beograd i Zagreb spore se oko 11.000 hektara, što obuhvata gotovo polovinu granice na Dunavu.