Sahranjen Stevan Katilović, jecaji supruge parali nebo: Ustani dušo, da idemo kući...

TRAGIČNO nastradali Stevan Katilović (35), koji je pre dve nedelje ubijen posle svađe pred svojim domom, sahranjen jeu ponedeljak na groblju u Batajnici. Porodica, rodbina i mnogobrojni prijatelji okupili su se, kako bi na večni počinak ispratili čoveka čiji je život prerano prekinut.

Nepregledna kolona protezala se duž batajničkog groblja. Sa tugom u očima i nevericom u glasu mogli su se čuti komentari o njegovoj neiskvarenosti i o tome da takav čovek nije zaslužio tako surov kraj.

- Bio je odličan kolega i prijatelj, pomagao nam je bezbroj puta. Ljudina, a sada ga nema - rekao je Stevanov drugar u tužnoj koloni.

Ožalošćena porodica nije uspela da potisne svoj očaj i neizreciv bol. Stevanova majka se jedva, ali hrabro, ržala na nogama, dok su sinovljev kovčeg polako spuštali u raku. Neutešna nevenčana supruga Nena, nije bila tako jaka. Poslednji put je pomilovala i poljubila sanduk čoveka kojeg je beskrajno volela.

- Ustani dušo, da idemo kući. Ustani, ljubavi moja. - Nenini jecaji parali su nebo, dok ju je otac čvrsto držao u zagrljaju. - Tatice, vrati mi ga gore, njemu je tu mesto. Idem i ja sa njim...

Nenine suze i potresni vapaji dotakli su i najčvršća srca. Suze na licima svih prisutnih.

- Otišao si tuđom krivicom, rano, prerano - rekao je nad Stevanovim grobom jedan od mnogobrojnih prijatelja. - Kažu da svi imamo mane, a ipak, tvoje nijedne ne mogu da se setim. Ne da bih je izrekao ovde, već da bih pronašao razlog za ono što se dogodilo. Imao si težak život, ali si težio savršenstvu. U ljudima si pronalazio ono najbolje, jer si umeo da voliš. Nama je, dragi naš Stevo, ostalo da te se sećamo, da te spominjemo kada odvrćemo film kakav si čovek i drug bio svima nama. Ponosni smo što smo te poznavali!