UVOĐENjE "elektronske birokratije" prilikom izdavanja građevinskih dozvola nije iskorenilo staru boljku, pa građanima i investitorima i dalje često fali - još jedan papir. Jer, najčešći razlog za odbijanje zahteva za izdavanje dozvole za gradnju je nepotpuna dokumentacija. U sekretarijatima za urbanizam u gradovima širom Srbije kažu da je mnogo negativno rešenih prijava i zbog kratkog roka u kojem moraju da reše svaki zahtev.

Zakon o planiranju i izgradnji predviđa izdavanje dozvola za najviše 30 dana, a za rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji, koja se popularno nazivaju "mala građevinska dozvola" za investiciono održavanje objekata, procedura u proseku traje šest radnih dana.

Sekretarijat za urbanizam u Novom Sadu je od početka godine dobio 246 zahteva za izdavanje građevinske dozvole, a do sada su, prema rečima v.d. načelnika Dejana Mihajlovića, izdate 72 dozvole. Preostalih 174 dobili su negativan odgovor, uglavnom zbog formalnih nedostataka.

Do ovakve situacije, kako objašnjava Arsenije Pejić, direktor "Erker inženjeringa", jedne od najozbiljnijih kompanija koja se bavi građevinarstvom u Novom Sadu, dovela je primena novih propisa.

- Rok za izdavanje građevinske dozvole sada je šest dana i to je zaista brzo, ali u isto vreme, pozitivno se rešavaju samo oni zahtevi koji imaju kompletnu dokumentaciju - kaže Pejić. - Svaki zahtev kojem nedostaje makar i jedan papir, vraća se, pa se, kada se upotpuni, ponovo traži dozvola. Potrebno je vreme za prilagođavanje, ali verujem da će sistem raditi bolje nego do sada.

SVILAJNAC ZA PRIMER U JAGODINSKOM Odeljenju za urbanizam nismo uspeli da dobijemo podatke o građevinskim dozvolama, jer je osoba koja je jedino ovlašćena da daje podatke na godišnjem odmoru. U svilajnačkoj opštini, Radan Zindović, načelnik Odeljenja za urbanizam nam je podatke dostavio za 10 minuta. - U prvih osam meseci elektronskim putem podneto je 313 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, od kojih je odbijen samo jedan, jer u zakonskom roku nije usaglašen u pogledu tehničke dokumentacije - precizira načelnik Zindović.

Niškoj Upravi za planiranje i izgradnju je do 21. septembra podneto 168 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola i 145 zahteva za izdavanje rešenja po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema rečima Igora Igića, pomoćnika načelnika, izdali su 63 dozvole u ovom periodu, ali i 65 rešenja koja se odnose na one koji zahtevaju rekonstrukciju objekata.

- Poštujemo zakonski rok da investitor u roku od pet dana dobije građevinsku dozvolu ukoliko mu je papirologija u redu - tvrdi Igić. - Ukoliko nije, donosimo zaključak da je dopuni, ali u svakom slučaju u roku od pet radnih dana zna na čemu je. Zahtevi se najčešće odbijaju zbog nerešenih imovinskih odnosa. Građani imaju rok od 30 dana da dopune zahtev.

Od početka godine nadležnim gradskim službama u Kragujevcu podneto je 114 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola. Prema rečima Tomislava Spasenića, načelnika uprave za prostorno planiranje, urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, od tog broja usvojeno je 84 zahteva, dok je šest u radu. Spasenić dodaje da su odbačena 24 zahteva, a ključni razlozi su imovinsko-pravni problemi, odnosno dokazi o vlasništvu ili suvlasništvu na parceli za koju se traži građevinska dozvola. Najviše zahteva, oko 80 odsto, je za gradnju stambenih i stambeno-poslovnih objekata.

U prvih osam meseci Sekretarijatu za građevinarstvo Grada Subotica podneto je oko 70 zahteva za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju stambenih, industrijskih i porodičnih objekata, a izdato je oko 50 građevinskih dozvola.

UMESTO DEVET MESECI NEDELjU DANA

U MINISTARSTVU građevine svesni su da stvari ne teku baš glatko, ali napominju da se rešenje o građevinskoj dozvoli sada ne čeka duže od nedelju dana i podsećaju da je pre samo tri godine prosek bio 269 dana, odnosno skoro devet meseci.

Resorno ministarstvo je objavilo da je tokom jula izdata 1.301 građevinska dozvola, čime je za dva odsto premašen prethodni rekord iz juna ove godine. U odnosu na jul 2015. broj izdatih dozvola je povećan za 16 odsto, a najveća građevinska aktivnost zabeležena je na području Srema.