Bez lustracije teško do Evrope

NI Srbija, ni BiH, neće biti spremne za ulazak u Evropsku uniju dok ne budu garantovale vraćanje dostojanstva ljudima. Nemačka podržava što bržu integraciju naše zemlje u EU i otvaranje poglavlja 23 i 24, ali i poručuje da su u Evropi organizovana jasna pravila u čijoj osnovi leže ljudska prava, koja se moraju poštovati.

Ove poruke preneli su Roland Jan, savezni komesar za evidenciju službe državne bezbednosti bivše DDR (Štazi) i Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske partije u Bundestagu, na skupu "Suočavanje sa prošlošću, otvaranje dosijea i lustracija".

- Diktatura je kada nam mali broj ljudi govori kuda treba da idemo, a demokratija kada, kroz suočavanje argumenata, zajednički dođemo do tog, najboljeg, puta. Prošlošću treba da se bavimo da bismo što bolje shvatili prirodu diktature i kreirali demokratiju - rekao je Jan.

Analizirajući nemačko iskustvo, on je napomenuo da je ključna stvar bila donošenje zakona o dosijeima, koji je sprečio njihovu zloupotrebu. Međutim, kako kaže, problem je što veliki broj zemalja na putu ka EU još nisu obezbedile pravnu državu. Bez toga, građani neće imati kome da tuže krivce ukoliko njihovi dosijei završe u rukama medija.

Otvaranje dosijea služi vraćanju dostojanstva i rehabilitaciji žrtava, dodao je Juratović:

- Neophodno je razvijati duh poštovanja prema žrtvi. Suočavanje sa prošlošću u Nemačkoj nije značilo samo suočavanje sa onim što se dešavalo u DDR, već i pre toga - sa milionima žrtava koje je ostavio fašizam. Slična je situacija i na Balkanu, gde se u svakoj kući može naći bar jedna žrtva.

Nemački zakon o otvaranju dosijea podrazumevao je obelodanjivanje imena pripadnika i doušnika Štazija. Da bi neko dobio posao kao policajac, sudija, tužilac ili poreznik, morao je da dobije potvrdu da nije radio za Štazi. Od momenta otvaranja tajnih arhiva izvršeno je oko dva miliona provera državnih službenika i funkcionera i mnoge su rezultirale razrešenjima.

Za razliku od Nemačke, Srbija nije otvorila dosijea, osim u kratkom periodu posle 5. oktobra 2000. Vuk Drašković, lider SPO, stranke koja je još 2004. podnela parlamentu predlog ovog zakona, zamolio je goste za pomoć.

- Najveća nemačka investicija i podrška Srbiji, bez koje su sve druge uzaludne, jeste finansijska, organizaciona i kadrovska pomoć da dosijei budu otvoreni. Naša SDB stvorena je kada i vaš Štazi, od istih roditelja - KGB. Danas više nema ni Tita, ni SSSR, ni Miloševića, samo su ostali neotvoreni srpski dosijei - kaže Drašković.

On je podsetio da je u vreme vlasti DS dobio obećanje da će zakon biti usvojen, ali ako imena u dosijeima budu anonimizovana:

- Nismo pristali. Naš predlog zakona podrazumevao je da ostanu imena neposrednih egzekutora i onih koji su naređivali ubistva i diskreditacije ljudi, zbog kojih su ovi ostajali bez službe i života. Bugari su otkrili da je 11 vladika bilo u doušničkoj mreži. Kod nas bi bilo još gore, jer u Srbiji nije sramota, nego čast biti doušnik!